Stručnjaci iz oblasti regenerativne medicine u Beogradu
Peti međunarodni simpozijum „Regenerativna i personalizovana medicina“ otvoren je juče u Beogradu uz učešće velikog broja domaćih i stručnjaka iz inostranstva, koji su poručili da ta oblast medicine ima velike perspektive za još veći razvoj u budućnosti.
Na tom skupu biće reči o najnovijim istraživanjima i dostignućima u toj oblasti, a svoje rezultate predstavili su dr Aleksandar Seifalijan koji je upotrebom matičnih ćelija napravio novi dušnik, kao i poznati genetičat iz Italije dr Mario Đaka, ali i Paolo De Kopi, Danijel Surbek, koji takođe rade u inostranim centrima u kojima se obavljaju lečenja i istraživanja matičnim ćelijama.
Organizatori tog skupa su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Nacionalna asocijacija za unapređenje i razvoj regenerativne medicine, uz podršku belgijske kompanije „Cryo-Save“.
Veliki napredak
Dr Mima Fazlagić iz Nacionalne asocijacije rekla je otvarajući skup da su u oblasti regenerativne medicine načinjeni veliki napreci i da se to može videti i po tome što je pre nekoliko godina na sličnom simpozijumu bilo reči o tome da li i šta u toj oblasti može da se učini, a da su sada gosti poznati stručnjaci koji su napravili organe od matičnih ćelija.
„Oba oblast ima velike perspektive u budućinosti i niko se nije nadao da će se desiti baš ovako veliki pomaci“, rekla je ona.
Direktor naučnog odbora simpozijuma, prof. dr Bela Balint – načelnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje na VMA govorio je o svojstvu matičnih ćelija ističuhi da je načinjen veliki broj istraživanja kako bi se utvrdile njihove mogućnosti i potencijali za lečenje.
Govoreći o tome gde je Srbija kada je u pitanju ta oblast on je novinarima kazao da Srbija može da prati vodeće stručnjake, iako ne postoje baš svi uslovi dodajući da je do sada obavljeno oko 100-ak intervencija na polju regenerativne medicine. On je naveo da su na VMA matične ćelije primenjene za lečenje ishemijskih bolesti srca, u slučajevima kada oslabi srčani mišić, kod lečenja dijabetesa tipa 1, ciroze jetre…
Primena matičnih ćelija
Govoreći o rezultatima, Balint je rekao da su oni dobri i da nije došlo do komplikacija, već do poboljšanja pojedinih parametara koji su specifični za to oboljenje. Kako je naveo, počinje se i sa primenom matičnih ćelija kod bolesnika koji imaju neko neurološko oboljenje, ali je suviše rano govoriti o rezultatima obzirom da je do sada urađeno samo nekoliko intervencija.
Naučni saradnik Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Maja Stojiljković Petrović govorila je o značaju prediktivne medicine, koja podrazumeva genetičku analizu zdrave osobe kako bi se predvideo rizik oboljevanja od određene bolesti pre nego što se i pojave prvi simptomi. Ona je rekla, da kada se identifikuju takve osobe sledi prevencija, odnosno prilagođavanje ishrane, stila života kako bi se bolest predupredila.
„Ta oblast doprinosi i uštedama jer što se pre dijagnostikuje bolest i počne sa preventivnim programima, veća je uspešnost lečenja, a samim tim su i manji troškovi za zdravstveni sistem“, kazala je ona.
