Kako aktivirati državne oranice
Srbija još ima dovoljno vremena da reguliše pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Međutim, kroz mnogobrojne privatizacije prethodnih godina, mnoge strane kompanije uveliko su na svoje ime upisale hiljade hektara plodnog zemljišta. Šta treba da se radi sa ostatkom u državnom vlasništvu, još se razmatra. Država zasad, samo najavljuje brzu izmenu zakona kako bi poljoprivrednici znali na šta da računaju sledeće godine.
Ne postoje čak ni precizni podaci o tome koliko je zemljišta u državnom vlasništvu. Sve će se znati tek posle popisa poljoprivrede, ali procene govore da je država vlasnik oko 816.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od kog je oko 350.000 hektara obradivo.
– Neaktivnu državnu imovinu, uključujući i poljoprivredno zemljište, država treba da stavi na raspolaganje onima koji znaju da njome upravljaju – smatra Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“. On ističe da zemljište, poput ostale imovine, treba prodati i staviti u funkciju razvoja, budući da je proizvodnja hrane velika šansa Srbije.
Milan Prostran, savetnik u PKS, smatra da sa prodajom zemlje ne treba žuriti, odnosno, da zemljište ne treba prodavati sve dok se ne završi proces restitucije.
– Uz ovo, treba promeniti i sistem davanja državnog zemljišta u zakup, odnosno, učiniti ga efikasnijim, i od države napraviti najboljeg vlasnika zemljišta – navodi Prostran. – Sporazum sa EU nas, takođe, dovodi u obavezu da ovaj zakon promenimo, kada počne njegova primena. Ni Hrvatska, kako se može videti, ne žuri sa prodajom. Takođe, kada se privede kraju popis poljoprivrede, znaćemo sa čim država, u stvari, raspolaže. Bez obzira na interes velikih zemljoposednika, trebalo bi pričekati sa prodajom i zbog toga što je stanje u Srbiji, a samim tim i u poljoprivredi, još rovito, posle procesa tranzicije. Takođe, ovo čekanje može da ima i dobar efekat, pošto će cena zemljišta dodatno porasti.
Prostranovo mišljenje o tome da prodaju ne treba započinjati do završetka restitucije, deli i Vojislav Malešev, poljoprivrednik iz Kaća, predsednik udruženja „Klub 100 P plus“, koji ističe da bi, ako i dođe do prodaje državnog zemljišta, prednost u kupovini trebalo da imaju mladi poljoprivrednici.
– Ako bi prodaja počela ove godine, to bi bilo pogubno, jer poljoprivrednici, zbog katastrofalnog roda, nemaju novca – kaže Malešev. – Državni organi, ako i počnu sa prodajom, morali bi da nađu način da obezbede povoljne kredite, ili plaćanje na rate za poljoprivrednike, mlađe od 40 godina, koji imaju završene fakultete i žele da ostanu na selu.
