Najave centralnih banaka povećale potražnju zlata
Na krilima spekulacija da će niz centralnih banaka početi s jačim monetarnim podsticajima kako bi povećale likvidnost, povećana je potražnja za zlatom koje se smatra sigurnim utočištem u turbulentnim vremenima za ulagače.
Japanska centralna banka poručila je da će svoj fond za kupovine imovine koja uključuje i državne obveznice povećati za 127 milijardi dolara. Upravo je taj događaj potaknut najavom Evropske centralne banke o novom programu otkupa obveznica problematičnih članica evrozone. Američki Fed je također objavio vest o novom krugu kvantitativnog popuštanja monetarne politike, što je bio dovoljan okidač za dizanje cene zlata.
Cena zlata poslednjih dana rapidno raste te je na londonskom tržištu dosegla cenu od 1779,5 dolara, odnosno na najviši nivo od februara.
„Svaki put kad centralne banke odluče da upumpavaju novac u privredu, to je dobra vest za zlato„, poručuju analitičari.
Za zlatom su se u drugom kvartalu pomamili i poznati finansijeri poput Džordža Soroša i Džona Paulsona, što je navelo i ostale ulagače da slede njihov primer. Osim zlata, rastu i ostali plemeniti metali.
Valja napomenuti kako cena zlata raste već jedanaestu godinu u nizu, pri čemu je njegova cena povećana za čak sedam puta. SAD i dalje zauzimaju prvo mesto na svetu po veličini zlatnih rezervi. Prema najnovijim podacima koje je objavilo Svetsko veće za zlato, SAD ima zlatne rezerve teške 8.133 tone. Iako danas i s ovom količinom zauzimaju prvo mesto, ona je ipak prilično manja od rekordnih 20.663 tone koje je SAD imao 1952. godine.
