Prosečna plata ista već četiri godine

Koja je granica izdržljivosti prosečne srpske porodice posle četiri teške krizne godine. Mesečna plata ista, 360 evra, ali zbog pada zaposlenosti dele je svi.

U 2008. godini plata je u proseku iznosila 357 evra, a u prvom kvartalu ove – 362 evra.

„Podaci trgovina, naših članica, pokazuju da je od 2008. godine do sada promet pao za čak 26,5 odsto. Postoje razlike po regionima, ali minimalne. Za ovo vreme su plate u privatnom sektoru, za razliku od državnog, pale. U 2008. zarade su se kretale od 390 do 450 evra, a sada su između 300 i 340 evra. Taman toliko koliko je pala kupovna moć. Trendovi su loši i ne verujem da će skoro biti bolje“.

„Kada bi nova vlada zaista sprovela neke stimulativne mere već od jeseni, prve efekete bismo videli krajem sledeće godine. Tek tada bi plate mogle da porastu i da se poveća zaposlenost. U ovom trenutku veoma mali broj firmi je sposoban da pravi profit. A to je preduslov novog zapošljavanja. I dalje je većina u gubitku, a to znači da moraju da nastavljaju štednju“, kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.

I dok zvanična statistika pokazuje da je zarada, gledano u dinarima, iz meseca u mesec veća, a da u evrima stagnira, broj onih koji je primaju je sve manji. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je svaki četvrti radno sposobni građanin – nezaposlen.

Ukoliko tu prosečnu zaradu podelimo i na one koji je ne primaju, statistika izgleda potpuno drugačije. Ukupan fond zarada na broj stanovnika iz meseca u mesec deli ekonomista Miroslav Zdravković.

U maju je, vidi se iz njegovih proračuna, prosečni građanin Srbije na raspolaganju imao 9.917 dinara. Novosađani su mogli najviše da troše, po 18.430 dinara, ali je zato žitelj Opova trebalo mesec da pregura sa svega 1.660 dinara.

Sa toliko primanja, većina se „kandiduje“ za narodnu kuhilju. Godine krize su povećale broj zvanično siromašnih. Pre tri godine ispod linije siromaštva živelo je 6,3 odsto građana Srbije, a danas 9,2 odsto, što je skoro 700.000 ljudi.

Znači da svaki deseti građanin živi sa manje od 8.500 dinara mesečno. Sa toliko novca građani mogu sebi da obezbede samo veknu hleba, litar mleka, kilogram krompira i po 200 grama najjeftinijeg parizera dnevno.

Srbija je krajem 2008. godine zakoračila u svetsku ekonomsku krizu, a izlazak se i dalje ne nazire. Od tada je bez posla, gledano po podacima iz Ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, ostalo pola miliona ljudi. Među njima su formalno zaposleni, oni iz „crne“ zone i oko 110.000 poljoprivrednika.