Počelo uzgajanje heljde

U Pirotskom okrugu ove godine su po prvi put zasejane dve parcele sa heljdom čija se žetva očekuje sa mesec do mesec i po. U pionirski posao upustio se Danilo Vukadinović, iz sela Staničenje, podno Belave, a namera mu je da se ova kultura za koju postoje idealni uslovi gaji masovno, odnosno da počnu da je seju i njegove komšije i ostali koji su svesni dobrobiti drevne žitarice.

– Heljda se u našem kraju nije gajila nikada, pa čak ni između dvaju svetskih ratova. Proučio sam njena svojstva i odlučio da zasejem dve parcele od po 30 ari. Biljka zasad odlično napreduje bez ijednog gram pesticida – kaže Danilo, koji je u ovom kraju poznat po mnogim „novotarijama“.

On naglašava da je s veliko mukom nabavio seme. Prokrstario je Srbiju uzduž i popreko i na kraju je po ceni od dva evra za kilogram, seme kupio u jednom kopaoničkom selu. Nada se dobrom prinosu.

– Ova biljka uspeva na posnoj zemlji i na nadmorskim visinama do čak 4.000 metara. Odlična je za zdravlje, naročito za ljude koji su alergični na gluten, supstancu koju sadrži pšenično brašno. Kilogram heljdinog brašna košta između 250 i 300 dinara, a od njega se peku odlične pogačice, mekike, pite i druga peciva kao i običan hleb. Hleb od heljde je naročito ukusan sa kozjim sirom – priča Danilo, koji namerava da proširi posao i da ovu biljku zaseje na vrhovima Stare planine.

Podno Midžora, visine 2.198 metara, imam dvadesetak hektara livada i njiva. Kompletan ovogodišnji berićet naredne godine zasejaću na tim takozvanim „devičanskim parcelama“ na kojima decenijama nije uzgajana nikakva kultura – priča preduzimljivi ratar.

– Za uzgajanje heljde nisu potrebni takoreći nikakvi uslovi. Dovoljno je samo da poorete njivu, izdrljate je i posejete. Brašno se kombinuje sa pšeničnim. Biljka je otporna na bolesti, a za žetvu se koristi običan kombajn, koji se našteluje da radi sporije. Kad je reč o mlevenju, najbolje je da se obavi na najobičnijoj seoskoj vodenici, jer heljda ne trpi jake savremene mlinove. Od ove biljke se pravi i odličan čaj, a deo klasa se koristi kao odlično punjenje za jastuke ili prekrivače – kaže Vukadinović.

U celom pirotskom kraju ima više stotina hiljada hektara zaparloženih i napuštenih njiva. Kada bi se bar svaka deseta zasejala heljdom, koja na tržitu ima atraktivnu cenu, nije teško pretpostaviti koliko bi ljudi moglo da se uposli i pristojno zaradi. Ovde su planinska sela na visinama od preko 800 metara, njive se decenijama ne obrađuju, tako da su idealne za heljdu, koja je ovde apsolutna novina.

Podrška opštine 

Goran Popović, pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu kaže da je setva heljde unosan posao, jer je biljka sve traženija.
– Heljdu su koristili još stari Egipćani i Grci. U eri masovnog holesterola i triglicerida sve je traženija. Zato će lokalna vlast podržati svaku inicijativu da se njeno uzgajanje ovde odomaći. Dosad su nam se obraćali i partneri iz inostranstva zainteresovani za kupovinu njenog brašna -kaže Popović.