I kolo postaje svetska baština
Naši narodni običaji, muzika i drugo umetničko stvaralaštvo uskoro će moći da se „nadmeću“ za svoje mesto na listi svetske baštine. Danas se, pri Etnografskom muzeju, otvara Centar za nematerijalno nasleđe, a biće predstavljen i registar koji za sada ima 27 nematerijalnih blaga.
– Ministarstvo kulture i država su usvajanjem UNESCO Konvencije o nematerijalnom nasleđu preuzeli obavezu da se stvore novi uslovi i sistem zaštite i očuvanja – kaže Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture. – Pored Centra, nacionalnu mrežu čine Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe, Komisija za upis u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i mreža koordinatora.
U registar nematerijalnog nasleđa, između ostalog, biće upisani krsna slava i đurđevdanski obred i molitva, zatim paljanje i izlivanje ratarskih sveća za Uskrs, grnčarija Zlakusa, pirotsko ćilimarstvo, pirotski kačkavalj, belmuš, filigranski zanat u zapadnoj Srbiji. Tu će se naći i naivno slikarstvo Slovaka, kolo Rumenke, pevanje izvika, ojkača, frula, gusle, gajde… U ovaj posao, pored zaposlenih iz Etnografskog muzeja, biće uključene mnoge naučne i stručne institucije – fakulteti, instituti, nevladin sektor.
– Do sad se nematerijalno nasleđe štitilo, a sad se savremenom metodologijom čuva za budućnost. Stručnjaci Etnografskog muzeja već sto godina brinu o tradicionalnoj prošlosti, a u Centru će se voditi računa o živoj tradiciji, koja je kulturni i nacionalni identitet.
Sagovornica Novosti otkriva da je na nedavno održanoj generalnoj skupštini UNESCO u Parizu jedna od smernica bila da regioni, zajedničkim snagama, nominuju baštinu za ovu vrstu zaštite.
– Ukoliko je druga država zaštitila neki običaj, ne znači da i mi, ukoliko postoji na ovim prostorima, ne možemo da se pridružimo. Možemo taj ritual drugačije da nazovemo, pa da sa njim konkurišemo.
Najaktuelniji regionalni projekat je nominacija Đurđevdana za listu UNESCO.
– Turska kao nosilac projekta želi da i mi budemo uključeni. Načelno smo raspoloženi da se govori o Đurdevdanu, jer to jeste prehrišćanski i preislamski običaj. Ali, ne i o nekom lokalnom običaju uz koji bi Đurđevdan, kao praznik bio usput zaštićen .
Slava i kolo biće prvi naši predlozi za UNESCO. U narednom periodu biće oformljen tim koji će napraviti nominacije.
– Do marta naredne godine uputićemo prvu nominaciju – kaže Živkovićeva. – Planirali smo da u predlogu za slavu ne bude samo krsna slava, već da je spojimo sa Đurđevdanom, Božićem, Vrbicom, rusaljama. To je ono što nas izdvaja, što je sačuvano i predstavlja naš identitet.
Naša zemlja još nije poslala nijedan predlog UNESCO-u, zato što ovdašnji zakon ne prepoznaje pojam nematerijalno nasleđe. – To može vrlo jednostavno da se reši. Već na sledećem zasedanju skupština može da usvoji predlog da se u aktuelnom zakonu o kulturi u svakom članu gde se spominje materijalno nasleđe doda i nematerijalno – objašnjava sagovornica. – Drugo rešenje je da sa stručnjacima sa Pravnog fakulteta iduće godine napravimo savremen i kratak Zakon o zaštiti kulturnog nasleđa, koji će prepoznavati pojam nematerijalnog.
Foto: www.politika.rs
