Grčka tragedija na srpski način
Zajedničko za dve zemlje je to što trošimo više nego što zarađujemo i što mnogo više dugujemo svetu, nego što svet duguje nama.
Prosečna zarada od 780 evra, inflacija nešto malo veća od jedan odsto, trinaesta i četrnaesta plata, bonus za redovan dolazak na posao, bruto domaći proizvod od oko 19.000 evra po stanovniku. Ako je to taj grčki scenario koji može da zadesi našu zemlju, mnogi Srbi bi poželeli da nam se dogodi ovakva „tragedija“.
Ipak, kad se pogleda druga strana medalje, većina Srba se ipak ne bi menjala sa Grcima, jer kako javlja Politikina dopisnica iz Atine, građani su pred izbore opsedali banke, kriminalci otimali novac na ulici i ubijali u po bela dana, a funkcionisanje celog sistema kao da se zaustavilo.
Za nekoliko poslednjih dana iz banaka je povučeno između 500 i 800 miliona evra. Iako vlasnicima štednih uloga u slučaju povratka drahme država garantuje uloge do 100.000 evra, to nije bio dovoljan garant zabrinutim Grcima. Država Srbija garantuje štedne uloge do 50.000 evra, na primer.
Nacionalna banka Grčke, saopštila je nedavno da bi izlazak iz evrozone bio katastrofalan. Početna inflacija bila bi 35, a krajnja 50 odsto. Nezaposlenost bi za samo tri meseca skočila na 34 odsto, bruto domaći proizvod, odnosno ono što privreda stvara, bio bi manji za 22 odsto, a godišnji prihod po glavi stanovnika bi sa 19.000 evra pao na 8.700 evra. Prodavnice bi se ispraznile, javni prevoz bi stao, jer ne bi bilo benzina, piše Politika.
Fisklani savet nedavno je upozorio da Srbiju može da zadesi Grčki scenario, odnosno kriza javnog duga, ukoliko ne preduzme mere da se nivo zaduženja zemlje smanji na srednji rok.
Grčka je trenutno zaduženija od Srbije, pa se tako čini da ove dve zemlje nisu za poređenje. Međutim, ono što je ključno kada je o državnom dugu reč, to je sposobnost servisiranja, odnosno redovnog izmirivanja obaveza prema kreditorima, ističe Vladimir Vučković, član Fisklanog saveta. I Grčka i Srbija u tom smislu zavise od međunarodnog finansijskog tržišta, a ekonomska istorija pokazuje da polovina zemalja u razvoju, poput Srbije, krizu javnog duga doživi na nivou zaduženosti nižem od 50 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije, javni dug naše zemlje premašio je 50 odsto BDP-a.
Postoje dva pokazatelja koja su zabrinjavajuća ka da je reč o ove dve zemlje. Ekonomskim rečnikom rečeno to su: deficit platnog bilansa i neto investiciona pozicija zemlje. Prvi pokazuje koliko je više novca izašlo nego što je ušlo u zemlju, odnosno koliko više trošimo nego što proizvodimo. Minus i Srbij i Grčke je po ovom pitanju oko 10 odsto BDP-a. Drugi pokazatelj predstavlja koliko više zemlja duguje svetu, nego što svet duguje njoj. Neto investiciona pozicija Grčke je minus 83 odsto BDP-a, a slično je i u slučaju Srbiju, minus 80 odsto.
