Srpska lirika u izdanju „Kreativnog centra“
Izdavačka kuća „Kreativni centar“, specijalizovana za dečiju i omladinsku domaću i stranu literaturu, ali i za didaktičke knjige koje dopunjavaju udžbenike, objavila je „Srpske narodne lirske pesme“, koje je priredio prof. dr Boško Suvajdžić i opremljene ilustracijama primerenim savremenim čitaocima.
Ambicija izdavača bila je da, pre svega mladima, približi vrednosti narodne lirike i osim izabranih 506 pesama, iz raznih krajeva u kojima Srbi žive, data su važna i zanimljiva objašnjenja.
Na primeren način su objašnjena simbolična značenja bića, predmeta i pojava o kojima se govori – cvetova ruža, nevena, smilja, božura, ljubičice, zatim jele, bora, višnje, jabuke, dunje, jasena, onda značenje jelena, košute, sokola, sunca, meseca, vode, vila i mnogih drugih. Pored toga, ilustrovani su i objašnjeni obredi i običaji na kojima su pesme izvođene – svadbe, dodole, lazarice, kolede, kraljice, zdravice …
Knjigu je ukrasila docent Mirjana Živković crtežima i brojnim prilozima – fotografijama običaja, obreda, odevnih i drugih predmeta, šara i vezova utkanih na njima, preuzetih najviše iz zbirki Etnografskog muzeja. Sve to, na živopisan način, oslikava milje u kojem su se pesme rađale i trajale.
Urednički tim, koji su predvodili dr Simeon Marinković i Slavica Marković postarao se da knjiga sadrži stručne tekstove o ovim pesmama, (ocenu njihove estetske, etičke i saznajne vrednosti), kao i naučnu aparaturu koja će pomoći istraživačima iz ove oblasti u daljem radu. To naše najveće narodno književno blago pojavilo se u Vukovom izdanju 1815. godine u Evropi, i među prvima su ga zapazili Jakob Grim i Gete.
U prikazima pesama, upoređivali su ih s mirisom ruže i Solomonovom „Pesmom nad pesmama“, a poljski pesnik Adam Mickijevič zabeležio je da „nema ničeg privlačnijeg od stila tih pesama“, te da je to „vrhunac savršenstva, koji je mogao da dosegne slovenski stil“.
