Jedna noga u cipeli druga u opanku

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Jedna noga u cipeli druga u opanku

    U Srbiji ima oko 4.600 sela, a od toga u fazi nestajanja je njih 1.200. Da bi sela opstala potrebno je da se u njima stvore isti uslovi života kao u gradu. Sela nisu samo proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju.

    Srpsko selo nalazi se između opstanka i nestanka. U Srbiji  danas ima oko 4.600 sela, a u njima je oko 50.000 napuštenih kuća dok na još 145.000 kuća stoji trenutno neuseljeno. U narednih deset do 15 godina u Srbiji će nestati oko 700 sela, koja imaju manje od po 100 stanovnika, dok se očekuje da će posle toga u narednih deceniju i po ostati prazno još 500 sela. Žitelji sela napuštaju u potrazi za boljim životom po gradovima.
     
    Tako danas u srpskom selu nema ko da radi, jer njive ostaju zaparložene, dok istovremeno u gradovima nema posla. Ovo je između ostalog istakao saradnik Privredne komore Srbije i član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan u radu trećeg Međunarodnog hrvatskog kongresa o ruralnom turizmu. U radu kongresa koji se održava u Osijeku, uz prisustvo oko 500 zvanica iz cele Evrope, u toku trodnevnog rada podneto je više od 120 naučnih i stručnih referata o stanju u selima i razvoju ruralnog turizma.

    U prezentaciji rada  s naslovom ,,Opanak i cipela” Gulan je naglasio da je na prostorima nekadašnje SFRJ od 1950. do 2000. godine iz sela u grad prešlo oko osam miliona stanovnika. Za takvu migraciju u Evropi je bilo potrebno od 120 do 150 godina. Po njegovim rečima u selima Srbije danas ima oko 260.000 momaka i oko 100.000 devojaka blizu pete decenije života koji nisu zasnovali porodice. Srbija se svake godine smanjuje za 35.000 ljudi, koliko stanovnika više umre nego što se rodi.

    ,,Stvaranjem istih uslova za životga u selu kao i u gradu zaustavila bi se migracija, a potom bi ljudi počeli da se vraćaju u sela da žive. To je i šansa za veliki broj nezaposlenih u gradu da povratkom u selo obezbede sebi egzsitenciju. Međutim, povratak u selo ne znači i poseljačenje i povratak motici i ralu, već i rad u i oko poljoprivrede. Ovakvo stanje u srpskom selu danas govori  da su radnici jednom nogom u cipeli, a sa drugom u opanku. Jer, pošto u gradu nemaju posla ni sredstava za život to nadoknađuju odlaskom na selo kako bi zaradili hranu za opstanak”, rekao je Gulan.

    Gulan je još istakao da Srbija danas traga za novim identitetom, za novom paradigmom društvenom razvoja, pa se ne smeju zaboraviti selo i poljoprivreda. U XX veku seljačko gazdinstvo je bilo definisano ideološkom kategorijom maksimuma. Danas toga nema, imamo sve manii broj ljudi sa velikim posedima, i to sui novi bogataši. U Srbiji danas ima 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina i 778.000 gazdinstava. Prosečna njiva, od koje danas ne može da se živi u Srbiji je oko tri hektara, pa ona predstavlja samo dodatni prihod. On je posebno naglasio da agrar  u Srbiji danas donosi 20 odsto bruto društvenog proizvoda, a sa pratećim delatnostima to je dvostrulko više. Broj poljoprivrednog stanovništva iznosi oko 10 odsto, a polovina ukupnog stanovništva živi na selu. On je ukazao da politika oslanjanja na agrar i ruralnu ekonomiju u celini treba da bude trajno predeljenje ekonomske i razvojne politike.
    On posebno naglasio da je šansa Srbije i u razvoju ruralnog turizma. Jer, povratkom na selo to može da se uradi. Najbolji dokaz je razvoj seoskog turizma. Srbija, ima i oko 400 termomineralnih izvora, od kojih koristi tek 10 odsto njih. Kada je reč o turizmu u Srbiji, nju je lane posetilo 2,1 miliona gostiju od kojih su 63 odsto bili domaći gosti. Od toga je u Beogradu bilo 500.000 gostiju, planinske centre je posetilo oko 400.000 dok se u 40 banja odmaralo oko 375.000 gostiju.

    U Srbiji se godišnje održi oko 1.500 raznih turističkih manifestacija. Ona nema more, ali je šansa u razvoju seoskog turizma. Ako bi jedno seosko domaćinstvo imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po 20 evra za jedan pun pansion, to je prihod od 16.000 evra. Kada bi se samo 10 odsto stanovništva u Srbiji bavilo turizmom, to bi za nju značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi evra godišnje. To nije malo za siromašnu zemlju u kojoj je prosečna plata oko 400 evra, rekao je Gulan, zaključujući da je srpskom selu potrebna nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE