U srpskoj poljoprivredi previše je poljoprivrednika

Dok silni dušebrižnici kukaju kako su nam sela sve praznija, to što je sve manje je onih koji se u Srbiji bave poljoprivredom, u suštini je pozitivan pokazatelj, ako se ima u vidu činjenica da zemlje sa najmanjim udelom seoskog stanovništva imaju i najefikasniji agrar.

Svetska statistika procenjuje da će poljoprivrednika u našoj zemlji biti sve manje, te će se smanjivati i njihov udeo u ukupnoj radnoj snazi.

Prema podacima iz baze UNCTAD-a, organizacije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj, u Srbiji je u 2012. godini broj poljoprivrednog stanovništva izneo 563.000 i učestvovao je u ukupnoj radnoj snazi sa 12,6 odsto. Na 355.000 muškaraca imamo 208.000 žena koje su uključene u poljoprivrednu proizvodnju, dakle, muškaraca je više za 70,7 odsto.

Ove podatke preneo je portal „Makroekonomija.org” navodeći da je 1992. godine (korigovano za procenjen broj u Crnoj Gori) u poljoprivredi bilo 1.218.000 stanovnika, uz udeo od 27,7 odsto u ukupnoj radnoj snazi. Na 630.000 muškaraca bilo je 588.000 žena, te je muškaraca bilo sedam odsto više.

Prema projekcijama, u 2020. godini poljoprivredom u Srbiji baviće se 378.000 ljudi, uz udeo od 8,3 odsto u ukupnoj zaposlenosti. Muškaraca će biti 255.000, a žena 123.000, te će muškaraca biti više za 107 posto. Inače, od 1992. godine radna snaga u Srbiji, s tim da podatak nije umanjen za onaj koji se odnosi na Crnu Goru, do 2020. godine biće povećana za 3,3 odsto. Pri tome će biti smanjen broj u poljoprivredi za 69 odsto.

Ovi podaci o kretanju ukupne radne snage uporedivi su sa podacima za zemlje u tranziciji, gde se očekuje rast za 3,7 odsto, dok su podaci o poljoprivrednoj uporedivi sa razvijenim zemljama gde će smanjenje iznositi 70,6 odsto, navodi se na „Makroekonomiji”.

Inače, sa udelom od 12,6 odsto poljoprivredne u ukupnoj radnoj snazi Srbija je 112. od 181. zemlje za koje postoje uporedivi podaci za 2012. godinu.

Veći udeo poljoprivredne u ukupnoj radnoj snazi u Evropi imaju samo Albanija (39,6 odsto) i Poljska (15,4 odsto). Medju bivšim jugoslovenskim republikama najmanji udeo ima Slovenija – 0,6 odsto, a potom Bosna i Hercegovina (2,5 odsto), pa Hrvatska (3,7), dok Makedonija ima upola manji udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi od Srbije.

Navedimo još neke podatke koji idu u prilog tome da Srbiji treba manje ljudi koji se bave poljoprivredom. Recimo, SAD imaju tek dva odsto poljoprivrednika, a ova oblast u nacionalnom bruto društvenom proizvodu učestvuje sa 15 osto. Pet odsto poljoprivrednika u EU pravi 15 odsto BDP-a ove zajednice. U srpskoj agrarnoj branši često se navodi podatak da farmer u Evropskoj uniji proizvede hrane za 150 ljudi, a naš tek za 20.

Stoga se i „alarmatni” pokazatelji Zavoda za proučavanje sela, kako će u Srbiji za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, mogu posmatrati i iz pozitivnog ugla. Jer, u Srbiji se previše ljudi u Srbiji bavi poljoprivredom, a po tome koliko usta hrane, po ukupnoj ostvarenoj proizvodnji i izvozu, nismo ni blizu evropskim farmerima. Čini se da poljoprivreda u Srbiji često jeste profitabilna, ali taj profit podeli ogroman broj ljudi, te samo malo njih živi relativno dobro. Stoga je upitno i subvencionisanje „sitne” poljoprivrede jer zapravo to samo znači davanje podsticaja ljudima da ostanu na selu i da nastave da se bave najtežim poslovima.