Grčke javne finansije pred kolapsom
Javne finansije Grčke mogle bi već sledećeg meseca da dožive kolaps ako ta zemlja posle predstojećih izbora 17. juna prestane da dobija međunarodnu finansijsku pomoć, navedeno je u poverljivom memorandumu koji je bivši premijer Lukas Papadimos uputio predsedniku Karolosu Papuljasu. Najnovija istraživanja javnog mnjenja ukazuju da se zbog straha od napuštanja evrozone birači sve više okreću proevropskim partijama.
Papadimos je već ranije davao slične izjave, ukazujući da političke razmirice umanjuju efikasnost rada vlade i da mogu da spreče puštanje nove tranše zajma inostranih kreditora koja bi poslužila za otplatu starih dugova.
Grčka praktično krajem idućeg meseca može da otplati svoje obaveze samo uz pomoć novca Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ali su te međunarodne institucije nedvosmisleno saopštile da je dalja finansijska pomoć Atini moguća jedino ako Grčka bude strogo ispunjavala sve uslove pod kojima joj je odobreno 130 milijardi evra, objavljeno je danas na sajtu Vesti.ru.
Papadimos, koji je ranije obavljao dužnost zamenika predsednika ECB, a do proteklih izbora 6. maja bio tehnokratski premijer Grčke, zasniva svoje zaključke na računici da su na dan 11. maja slobodne aktive koje su bile na raspologanju vlade Grčke iznosile 3,8 milijardi evra i da će se one do 18. juna smanjiti na 0,7 milijardi evra, da bi već 20. juna deficit finansija iznosio milijardu evra.
Brže pogoršanje javnih finansija nego što se očekivalo posledica je oštrog pada poreskog prihoda i labavljenja kontrole vladinih izdataka tokom dve predizborne kampanje. Rastući izgledi da će Grčku zahvatiti nova politička nestabilnost i mogućnost izlaska te zemlje iz zone evra podstakli su mnoge Grke da obustave plaćanje poreza i ubrzali odliv depozita iz lokalnih banaka.
Atinski bankari procenjuju da je više od tri milijarde evra povučeno iz banaka od izbora 6. maja za slučaj da ta zemlja bude primorana da ponovo uvede drahmu.
Grčka istraživanja javnog mnjenja pokazala su da će ljudi iz straha od izlaska Grčke iz evrozone ipak najviše glasati za Novu demokratiju koja je za prihvatanje mera štednje (u svih šest anketa ona je izbila na prvo mesto). Lider ove partije Antonis Samaras pokušao je da skicira posledice izlaza iz evrozone rekavši narodu da će primanja, depoziti u bankama i vrednost nekretnina izgubiti bar polovinu svoje vrednosti, dok će cene hrane skočiti za četvrtinu.
Proevropske partije koje su za štednju su sve vreme u kampanji – a pritisak vrše i MMF i Deutsche banka. Ovakvi rezultati anketa odmah su uticali na poverenje investitora. Evro je rastao u odnosu na dolar prvi put u poslednjih pet dana, za 0,5 odsto na 1,257 dolara.
U svim istraživanjima Nova demokratija vodi nad Sirizom, samo za različit broj poena. Neke čak predviđaju da će Samarasova partija dobiti 125 od 300 sedišta u parlamentu. Ovo će joj omogućiti da formira Vladu koja je za saradnju sa MMF-om i EU sa Pasokom, koji prema, anketama, dobija 41 poslaničko mesto.
