Za umiruće nema kreveta

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Za umiruće nema kreveta

    U 13 bolnica u Srbiji za najteže pacijente u poslednjoj fazi bolesti, kojima zvanična medicina može još jedino da olakša patnju, postoji samo 140 kreveta. Zbog toga ovi ljudi, iako se već godinama govori o razvijanju palijativnog zbrinjavanja u našem zdravstvu, i dalje, uglavnom, poslednje dane provode kod kuće, najčešće u teškim mukama.


    Prema planu Ministarstva zdavlja, za njih bi trebalo da se obezbedi još 160 bolničkih postelja, ali tek za naredne tri godine. Tako bi do 2015. godine Srbija u 28 zdravstvenih ustanova na sekundarnom nivou trebalo da ima ukupno 300 kreveta za palijativno zbrinjavanje.

    Ali ni tad naš zdravstveni sistem neće moći da odgovori svim potrebama pacijenata u završnoj fazi bolesti, jer samo od različitih vrsta karcinoma godišnje umre oko 20.000 ljudi. A prema medicinskim standardima, palijativno zbrinjavanje je neophodno ne samo obolelima od raka, već i od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, side, posle teških povreda u saobraćajnim nesrećama…

    – Razvijanje palijativne službe odvija se u dve faze – kaže za „Novosti“ Vladimir Čakarević, savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije. – U prvoj fazi, od 2009. do 2012. godine, razvijana je palijativna služba u opštim bolnicama u Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Loznici, Smederevskoj Palanci, Ćupriji, Zaječaru, Užicu, Vranju, Specijalnoj bolnici „Vrnjačka banja“, Kliničkom centru Niša i kliničk- bolničkim centrima „Zemun“ i „Zvezdara“.

    U Srbiji postoji nekoliko privatnih ustanova za prihvat umirućih pacijenata, ali samo retki mogu da izdvoje 70 evra po danu, koliko obično koštaju terapija i celodnevna nega u privatnim centrima. Zato u takvim situacijama rodbina na sve načine pokušava da obolele smesti u bolnice, ali one retko primaju umiruće pacijente.

    – Naše odeljenje gerijatrije je stalno popunjeno – kaže, za „Novosti“, dr Aleksandar Milošević, direktor KBC „Zvezdara“.

    -Ideja palijativnog zbrinjavanja je da se tim pacijentima u poslednjoj fazi bolesti bar 10-15 dana obezbedi dostojanstven život. Tada im se pruža humana nega, sve ono što može da olakša tegobe, a oporavak je u drugom planu. Najčešće su to pacijenti s raznim infekcijama zbog komplika

    cija bolesti i oboleli od različitih vrsta karcinoma.

    Obolelima od raka, zasad samo u Beogradu, gde od karcinoma godišnje umre oko 5.000 ljudi, i bližoj okolini, pomoć besplatno pružaju i dve ekipe sa dva lekara i tri medicinske sestre „Belhospisa“, specijalizovane dobrotvorne organizacije koja radi od 2004. godine.

    – Uspevamo da zbrinemo oko 400 pacijenata godišnje, što je svega 10 odsto onih kojima bismo mogli pomoći, ali su nam finansijske mogućnosti ograničene, s obzirom na to da se finansiramo samo iz donacija i dobrotvornih akcija – kaže, za „Novosti“, Ivana Todorović, iz „Belhospisa“.

    – Balkanski fond za lokalnu inicijativu odobrio je naš predlog za uključivanje psihologa, socijalnog radnika i volontera u proces palijativnog zbrinjavanja, i na tome trenutno radimo. Najveći problem je što u Srbiji nema hospisa, ustanova specijalizovanih za palijativno zbrinjavanje terminalno obolelih, koje postoje u više od 125 zemalja sveta.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE