Hrvatska će imati viška pšenice, ali neće imati kome da je izvozi

Aprilske i majske kiše značajno su, kako kaže struka, popravile stanje pšenice u Hrvatskoj koja je duže vreme trpela od izrazite suše. To je na neki način vratilo optimizam, kako kažu mnogi ratari, te bi ovo ipak mogla biti dobra proizvodna godina.

Ernest Nad, voditelj Odeljenja za poljoprivredu pri Hrvatskoj privrednoj komori Županijskoj komori Osijek, kaže da su povoljni uslovi za poljoprivredne useve, krajem aprila i početkom maja kada je palo između 20 do 30 litara kiše po kvadratnom metru, dobro došli svim usevima, pa tako i pšenici.

Ratari u Hrvatskoj ovih dana imaju pune ruke posla, obavljaju zaštitu i prihranu pšenice, a najviše ih brine nepoznata otkupna cena pšenice roda 2012. godine, kao i niz pitanja koje treba rešiti do žetve.

 Isto tako, brinu ih i ppriče o inicijativama od strane mlinsko-pekarske industrije da se izmeni važeći Pravilnik o žitaricama, mlinsko-pekarskim proizvodima i testenini iz 2011. godine, prema kojem bi se se ubuduće otkupljivala i plaćala samo kvalitetna pšenica, ali ne i lomljeno zrno pšenice.


Direktorka Žitozajednice udruženja mlinara i pekara, Nada Barišić, potvrdila je da mlinari i pekari traže da otkupnu cenu pšenice ove diktira kvalitet a ne kilogram.

– Tačno je da smo poslali predlog Ministarstvu poljoprivrede da se uvedu tri klase pšenice prema sadržaju belančevina, što ujedno znači i tri otkupne cene. Slično već imaju sve zemlje EU, pa čak i Srbija. Smatra se da bi time bili nagrađeni seljaci koji dobro i kvalitetno proizvode, kaže Nada Baršić.

U Žitozajednici, za razliku od nekih seljaka, još ne razmišljaju ni o količinama pšenice koja se ove godine može očekivati u Hrvatskoj, ni o cenama, jer smatraju da je to prerano. Prema nekim procenama na području cijele Hrvatske jesenas je zasejano između 170.000 do 180.000 hektara pšenicom s kojih se očekuje proizvodnja od 800.000 do 900.000 tona.

 Budući da su domaće potrebe Hrvatske približno 500.000 tona, sve ukazuje na to da će ove godine biti viška pšenice od oko 300.000 tona. Međutim, koliko će uopšte pšenice biti otkupljeno nema ni naznaka, a budući da navodno mlinari još imaju pšenice na zalihama, postoje neke neslužbene najave da će se samo otkupljivati ugovorena pšenica, što znači da će na slobodnom tržištu biti pšenice.

Međutim, posve je nejasno ko će uopšte otkupiti ne samo višak pšenice, nego celi ovogodišnji rod, s obzirom na velika zaduženja kompanija kod banaka. Prema dosadašnjim iskustvima ne može se mnogo očekivati ni od izvoznika pšenice, a sama Hrvatska je zbog manjeg obima proizvodnje prethodnih godina izgubila izvozna tržišta. Tako ratari očekuju da se ove godine i Ministarstvo poljoprivrede uključi u otkup.

Ernest Nad ističe da će biti nužno organizovati zajednički sastanak s predstavnicima Žitozajednice, proizvođača pšenice i Ministarstva poljoprivrede na kojem bi trebalo raspravljati o najpovoljnijem modelu otkupa pšenice.