Svetski dan borbe protiv hipertenzije
Svetski dan borbe protiv hipertenzije obeležava se danas širom sveta da bi se građanima skrenula pažnja da se redovnim merenjem krvnog pritiska, ukoliko odskače od ustanovljenih parametara, može postaviti pravovremena dijagnoza i odrediti terapija.
Načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije dr Vesna Stojanov kazala je Tanjugu da su poslednja ispitivanja zdravlja stanovništva 2006. godine pokazala da 46,8 odsto građana pati od povišenog krvnog pritiska (hipertenzije), a sve veći problem s tim imaju i mladi.
Ona je ukazala da radno sposobno stanovništvo ima visoke vrednosti krvnog pritiska i da veliki udeo u tome ima svakodnevni stres.
„Visok krvni pritisak najčešće ide sa godinama, ali kod mlađih ljudi koji imaju taj problem, bolest se najčešće ne dijagnostikuje pravovremeno jer se oni uglavnom za pomoć lekaru javljaju tek kada dožive šlog ili infarkt“, kaže Stojanov.
Prema njenim rečima, veliki uticaj na ranu pojavu hipertenzije ima nezdrav način ishrane jer mladi sve više konzumiraju brzu hranu i različite vrste veoma slanih grickalica.
Stručnjaci ukazuju da na pojavu hipertenzije utiču i nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, sedeći način života…
Oni upozoravaju da visok krvni pritisak može biti izazivač mnogih bolesti i da je veoma važno obratiti pažnju na prevenciju budući da Srbija zauzima visoko mesto u svetu po učestalosti obolevanja od kardiovaskularnih bolesti.
Međutim, ako se hipertenzija uoči i leči na vreme postoji mogućnost da se spreči i obolevanje od drugih bolesti srca.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u Srbiji je u 2008. godini prevalencija povišenog krvnog pritiska kod žena iznosila 43, a kod muškaraca 50,1 odsto.
Metodološki kriterijum za ulazak u grupu hipertoničara podrazumevao je da osoba već koristi lekove za sniženje krvnog pritiska ili da je u momentu merenja imala 140/90 mmHg.
SZO u svom izveštaju, između ostalog, navodi da je hipertenzija jedna od najučestalijih bolesti koja je istovremeno i faktor rizika za pojavu više od polovine svih bolesti srca i krvnih sudova, i prvi faktor rizika za pojavu šloga.
