4 fraze koje dobri šefovi NE izgovaraju

Neke od stvari koje šefovi najčešće govore kada pokušavaju da ohrabre ili motivišu zaposlene imaju skoro suprotan efekat.

Ovo gledište dolazi od Eduarda Brisenja, stručnjaka za performanse, govornika TED-a i autora nove knjige „The Performance Paradox“.

Brisenjo, koji je magistrirao obrazovanje na Stanfordu, proveo je više od 10 godina proučavajući i podučavajući način razmišljanja rasta u kompaniji Mindset Works, koju je osnovao sa poznatom profesoricom psihologije sa Stanforda Carol Dweck.

Dweck je prva popularizivala ideju rasta u odnosu na fiksni način razmišljanja. Način razmišljanja o rastu je uverenje da se vaše sposobnosti mogu promeniti i da možete rasti i postati vešti u novim oblastima tokom svog života. Fiksno razmišljanje je uverenje da ste rođeni sa određenim talentima i da nikada ne možete steći nove ili izgubiti one koje već imate.

Posao, zaposleni, šef (Freepik)

Ljudi sa razmišljanjem o rastu mogu imati prednost i u školi i u karijeri, jer ih uverenje da se mogu promeniti i rasti motiviše da nastave da uče kako bi mogli da postignu te promene, sugeriše istraživanje. Kao vođa, možete pomoći ljudima koji rade za vas (i drugima) da postignu veće postignuće i zadovoljstvo tako što ćete podsticati način razmišljanja o rastu kad god možete.

I tu se pojavljuju naše četiri podmukle fraze. Brisenjo kaže da ovi dobronamerni komentari mogu imati suprotan efekat jer nenamerno obeshrabruju ljude da ostvare svoj najbolji potencijal.

1. „Ti si prirodan.“

„Kada kažemo ‘Ti si prirodan’, mi promovišemo fiksni način razmišljanja, jer impliciramo da je razlog zašto su ljudi dobri u stvarima zbog nečega sa čime su rođeni“, kaže Brisenjo i dodaje: „A kada uđu u fiksni način razmišljanja, prestaju da žele da se poboljšaju, počinju da žele da se dokažu. I da ostanu da rade stvari koje već znaju da urade dobro, brzo, bez grešaka i bez napora.“

Logika je očigledna čim se to kaže, ali često ljudima govorimo da su prirodni u nečemu kada smo želeli da ih pohvalimo. Šta umesto toga treba da kaže dobar šef?

„Uvek možemo podsetiti ljude na proces“, kaže on. „Ako ste videli kako je ta osoba napredovala tokom vremena i trud koji je uložila, možete to da komentarišete. Ako niste, mogli biste reći: ‘Pretpostavljam da ste vremenom postali bolji u ovome.’ „Možete čak i da pitate da li trenutno rade nešto i da im pomognete da postanu još bolji u ovom zadatku koji već rade tako dobro. „Takođe prenosite poruku da svako može nastaviti da se dalje usavršava.

2. „Sve je u teškom radu.“

Možda mislite da je ovako nešto dobar način da ohrabrite nekoga da nastavi da radi i raste. Problem je u tome što sugeriše da postoji samo jedan put ka poboljšanju – a to može biti pogrešan put.

„Ono što se često dešava je da naporno radimo na tome da stvari završimo“, kaže Brisenjo. „Radimo na izvođenju i radimo najbolje što znamo, pokušavajući da svedemo greške na minimum. To dovodi do stagnacije. Kada se fokusiramo na učinak, poboljšavamo se samo kada smo početnici u nečemu.“

Posao (Freepik)

Uzmite tenis, na primer. Ako nikada niste igrali tenis, a provodite sate na teniskom terenu samo igrajući, naučićete neke osnovne veštine. Ali onda ćete stagnirati. Nećete nastaviti da se usavršavate samo igrajući igrice, kaže on. „I onda smo skloni da zaključimo da ne možemo da napredujemo jer provodimo mnogo sati igrajući tenis i ne postajemo sve bolji. To podstiče fiksni način razmišljanja.“

Umesto toga, kaže Briseno, negujte način razmišljanja o rastu ohrabrujući ljude da isprobaju nove stvari i izađu iz svojih zona udobnosti. Stvorite radno mesto gde ljudi slobodno razgovaraju o svojim greškama i uče iz njih umesto da ih odbacuju, kaže on. „Za lidere je zaista, zaista važno da neguju kulturu učenja.

3. „Nastavi i stići ćeš.“

Dobro je reći ovo u pravim okolnostima, kaže Brisenjo. Ali prečesto gazde kažu u pogrešnim. „Ljudi pokušavaju da promovišu način razmišljanja o rastu i vide da neko naporno radi i misle da bi ih trebalo ohrabriti da rade ono što rade.

To je sjajno, kaže on, ako sav taj naporan rad zapravo vodi ka poboljšanju. „Ali ponekad ljudi naporno rade i ne rastu. Ne postaju sve bolji. Ako ih samo podstičemo da nastave da rade ono što rade, najverovatnije će dobiti iste rezultate.“

Zbog toga dobar vođa obraća pažnju na to da utvrdi da li mu nečiji naporan rad pomaže da raste ili bi bilo bolje da isproba drugačiji pristup. Ako zaposleni naporno radi, ali ne poboljšava značajno svoje veštine, možete da predložite različite stvari koje će pokušati ili da ih obavestite o resursima ili kolegama koji bi im mogli pomoći da uče i poboljšaju se. To može pomoći mnogo više od toga da im kažete da nastave sa tim, piše Inc.

4. „Vidiš? Ako pokušaš, možeš to učiniti.“

Brisenjo kaže da često čuje ovu frazu od roditelja koji žele da podstaknu svoju decu da se produže i isprobaju nove stvari. Dete pokušava nešto novo i uspeva, a roditelj slavi taj uspeh izgovarajući ovu frazu ili nešto slično.

„Problem u tome je što mi hvalimo da su uspeli u onome što su pokušali da urade. Bili su u stanju da ne uspeju. Zbog toga se dete plaši da preuzme stvarne rizike tamo gde bi moglo da ne uspe jer dobija poruka da ono što roditelj ceni jeste pokušaj i uspeh“, objašnjava on.

Posao (Pexels)

Ista dinamika se može desiti na radnom mestu. „Mnogi lideri ohrabruju svoje zaposlene da rizikuju, ali onda slave samo kada ti rizici ispadnu kako smo se nadali, kada postoji dobar projekat, dobri rezultati, dobar prihod. To ima isti efekat da ljudi postaju neskloni riziku. “

Umesto toga, on predlaže da se proslavi čin preuzimanja pametnog rizika, bilo da je uspelo ili ne. „U svakom slučaju, možemo da razgovaramo o tome, da li je ovo bio dobar rizik za preuzimanje iz ovih razloga u ovom trenutku? Šta smo naučili, da li smo uspeli ili neuspeli? Šta ćemo da radimo drugačije u budućnosti? Sa ovim lekcijama, biće jači tim i jača organizacija.“

Izvor: BIZlife

Foto: Freepik/Unsplash/Pexels