Meksikanci prelaze i dalje Rio Grande, ali u suprotnom smeru

Prvi put u poslednjih nekoliko decenija broj Meksikanaca povratnika i iseljenika u SAD sveden je na nulu jer je stopa nezaposlenosti niža nego kod komšija. Uz to, trenutni privredni rast u Meksiku viši je nego u SAD.
 
„Meksikanci prelaze i dalje Rio Grande, ali u suprotnom smeru“, prokomentarisao je kanadski ekonomski analitičar Rišar Dipal.

Posle velikog imigracionog talasa od 12 miliona meksičkih građana koji su se uselili u SAD tokom protekle četiri decenije, i to polovina njih ilegalnim putem, ponovo je uspostavljena ravnoteža izmedju broja meksičkih iseljenika i povratnika u zemlju. Razlozi ovakvog demografskog bilansa su pre svega ekonomske prirode.
 
Dok prva ekonomska sila sveta sa teškoćom uspeva da prevaziđe finasijsku krizu 2008-2009, Meksiko beleži impozantne ekonomske rezultate, ostavljajući iza sebe svog glavnog konkurenta Brazil.

Meksikanci su posle krize 2008. shvatili da je lakše doći do posla u njihovoj otadžbini nego u susednom SAD kome su se donedavno divali.  Naime, stopa nezaposlenosti u Meksiku pala je na 4,6 odsto u martu ove godine, dok ona u SAD prelazi osam odsto.
 
Već dve godine privredni rast Meksika od 8,3 odsto je skoro duplo veći nego u SAD. Čak ni Brazil nije uspeo da prati ovakav trend meksičke privrede.
 
Bez obzira na zvezde rastućih ekonomija, Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu kao i na lošu reputaciju zbog ogromne korupcije u zemlji i rata protiv droge u kome je za šest godina 50.000 osoba izgubilo život, Meksiko je uspeo da umnoži svoja tržišta zahvaljujući pre svega raznovrsnim komercijalnim sporazumima o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa Severnom Amerikom.
 
Meksiko je 2006. izvozio 90 odsto svoje robe u SAD a sada manje od 80 odsto, sa tendencijom rasta u latinoameričke zemlje.
 
Veliki ekonomski uspeh Meksika privlači sve veći broj stranih investitora, poput uglednih kompanija Volkswagen I Nissan koje su uložile na stotine miliona dolara u otvaranje fabrika na tom prostoru koje sada plasiraju svoje proizvode širom sveta.
 
Izvoz prerađivačkog sektora koji je 1980. predstavljao dva odsto bruto domaćeg proizvoda, sada predstavlja četvrtinu ekonomske aktivnosti u zemlji.