Bečki institut: Jugoistočna Evropa u „začaranom krugu“
Predvodnice oporavka regije biće Turska, Rusija, Ukrajina i Kazahstan, s prosečnom stopom rasta od 5 odsto, dok će se ekonomija najsporije oporavljati u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i BiH, navodi se u nedavno objavljenoj analizi Bečkog instituta.
Analiza pod nazivom „Nova podel(a)e u Evropi?“ donosi zaključke da je kriza prisilila mnoge zemlje na snažno prilagođavanje, ali i donela novu podelu u regiji.
“Nekoliko zemalja koje su pre krize imala velike neravnoteže u ekonomiji, Rumunija, Bugarska i baltičke zemlje, u prošlom razdoblju su ostvarile solidan rast izvoza, dok su ekonomije sa strukturnim slabostima, zapadni Balkan i južna Evropa, u tom segmentu pokazale vrlo loše rezultate”, stoji u analizi u kojoj se ističe da će te zemlje zaostajati i u razdobolju od 2012. do 2014.
To znači da nezaposlenost, koja je posebno aktuelan problem u našoj zemlji i Makedoniji, gde se kreće od 25 do čak 31 odsto, neće biti smanjena ni u narednom periodu.
Zemlje srednje Evrope, Češka, Poljska i Slovačka, uspele su da ostanu izvan te grupe i zajedno s baltičkim zemljama prosečno će rasti oko tri odsto. To je još znatno ispod pretkriznog trenda, ali ostale nove članice EU (Slovenija, Mađarska), zajedno sa zemljama zapadnog Balkana, ostvariće samo polovinu tog rasta.
Predvodnice oporavka regije biće Turska, Rusija, Ukrajina i Kazahstan s prosečnom stopom rasta od oko pet odsto. Ekonomski uspeh većine zemalja zavisi od oporavka evrozone, a sve pokazuje da je on vrlo slabašan. Ne očekuje se mnogo ni od potrošnje domaćinstava, kao ni od javne potražnje. Oporavak privatnih investicija, smatraju analitičari Instituta, takođe će ići vrlo teško, “s obzirom na visoku stopu zaduženosti kompanija, slabosti banaka, a time i spori rast kredita”. Ako se očekuje da će strukturne reforme pogurati investicije i izvoz, i za to će trebati vremena.
“U međuvremenu, to bi moglo voditi ka rastućoj podeli između različitih evropskih regija. To je u potpunoj suprotnosti s perspektivama iz sredine 90-ih, kada se smatralo da će manje razvijene zemlje brže rasti i sustizati razvijene”, stoji u analizi. Pritom su najveći problem južne članice EU i zemlje Jugoistične Evrope koje su pale u ‘začarani krug’. Imaju visoku stopu zaduženosti i slabe izglede rasta, a to znači rastuću sumnju u održivost njihovog duga. Rezultat toga su visoke kamatne stope koje predstavljaju prepreku ulaganju te razduživanje poduzeća i domaćinstava. To sputava potrošnju i vodi smanjenju zaposlenosti, navodi se u analizi.
