Srbija konkurisala za korišćenje IPA fondova za poljoprivredu
Srbija se prijavila za korišćenje pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu, na šta je dobila pravo sticanjem statusa kandidata, izjavila je danas predstavnica Kancelarije za evropske integracije Daria Janjić.
– Evropska komisija nam je za sada preliminarno odgovorila da postoji mogućnost da nam otvori komponentu (za ruralni razvoj) samo sa skromnijim obimom sredstava – rekla je Janjićeva na okruglom stolu o korišćenju fondova za poljoprivredu u Privrednoj komori Beograda.
– Konačni odgovor se čeka, a prvi poziv za korišćenje tog novca iz poljoprivrednog pretpristupnog fonda IPARD Srbija može da očekuje početkom 2014. godine – navela je ona.
Prema njenim rečima, iznos koji će moći da koristi je nešto manji jer se sadašnji višegodišnji budžetski period EU, u okviru kojeg je planiran i IPARD, završava 2013. godine.
Srbija je dobila status kandidata u martu ove godine, čime joj je otvorena mogućnost da koristi pretpristupne fondove za nove vrste projekata – komponentu 3 za regionalni razvoj, između ostalog za transport i životnu sredinu, komponentu 4 za razvoj ljudskih resursa, odnosno obrazovanje i socijalnu inkluziju, i komponentu 5 za poljoprivredu.
Janjićeva je navela da Srbija u ovom višegodišnjem budžetskom periodu ne može da koristi komponente 3 i 4, a kao jedno od obrazloženja navela je da se komponenta odnosi na infrastrukturne projekte koji iziskuju visoke iznose i koje Srbija za sada nije spremna da apsorbuje.
Da bi koristila novac za poljoprivredu, regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa, Srbija mora da izgradi takozvani decentralizovani sistem, odnosno da osposobi administraciju da sama raspisuje tendere i upravlja fondovima, a to je, prema pisanju EurAktiva (www.euractiv.rs), predviđeno za sredinu 2013. godine.
Za te komponente nema novog novca, već se preraspodeljuje deo postojećih 200 mil EUR pretpristupnih fondova godišnje, a kako je Janjićeva rekla Hrvatska je imala u proseku 26 mil EUR godišnje.
Na osnovu toga bi se moglo očekivati da Srbija dobije i dva puta više, mada to, kako je istakla, ne mora da bude tako.
– Korisnici IPARD fonda moraju prvo sami da finansiraju projekat, a naknadno im se vraća 50% novca, mada taj procenat u određenim slučajevima, na primer za mlade poljoprivrednike ili planinska područja, može da bude i viši – kazala je Daria Janjić.
Kako je navela, u Hrvatskoj je zbog toga osnovana razvojna banka koja je korisnicima davala kredit sa povoljnom stopom od jedan do 3% i velikim grejs periodom, pri čemu se novac iz fondova, kada stigne, automatski uplaćuje banci i dug smanjuje.
