U Srbiji trenutno registrovano 1.611 osoba koje žive sa HIV-om
Predsednica Skupštine Srbije, koja zamenjuje predsednika Republike Slavica Đukić Dejanović je, otvarajući konferenciju, kazala da će trodnevni skup poslužiti da se prepoznaju nedostaci nacionalnih programa i da se dođe do zajedničkih rešenja i sugestija kako bi se briga o HIV obolelima podigla na viši nivo.
Ona je kazala da je Srbija usvajanjem važnih dokumenata definisala svoj odnos prema tom problemu i da je od 2004. godine intenzivno rađeno na unapređenju zakonodavne aktivnosti u toj oblasti. Govoreći o epidemiološkoj situaciji, ona je podsetila na podatak da u svetu oko 35 miliona ljudi živi sa HIV-om, a da u regionu zapadne i centralne Evrope kontinuirano raste broj osoba sa HIV-om.
Podsetivši da je u Srbiji antiretrovirusna terapija obuhvaćena programom RFZO, Đukić Dejanović je navela da je do 12. novembra 2011. godine registrovano 2.692 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.585 osoba obolelo, a 1.100 umrlo od side.
Kako je kazala, od 96 novootkrivenih slučajeva tokom 2011. godine, oko 40 odsto su iz Beograda, što pokazuje da je kvalitetnija registracija HIV pozitivnih u glavnom gradu, ali i da je rizično ponašanje u metropolama frekventnije.
„Većina novootkrivenih je starosne dobi od 20 do 49 godina, a oko 3.500 ljudi u Srbiji ne zna da je inficirano pa je važno promovisati testiranje“, rekla je ona, ukazjući da je važno da se smanji i stigmatizacija HIV obolelih.
Đukić Dejanović je rekla da je izmenama u Zakonu o zabrani diskriminacije predviđena zabrana diskriminacija dece na osnovu zdravstvenog stanja roditelja.
Pomoćnik ministra zdravlja Petar Bulat je rekao da je pacijentima u Srbiji od 1997. godine dostupna antiretrovirusna terapija. Prema njegovim rečima, kroz različite projekte, za unapređenje kvaliteta života osoba sa HIV-om za pet godina izdvojeno je 1,7 miliona evra.
Direktorka Instituta za javno zdravlje dr Tanja Knežević je rekla da se po epidemiološkim podacima Srbija ne razlikuje mnogo od zemalja u okruženju. Kako je rekla, dosadašnja istraživanja u okviru nacionalne kancelarije za HIV/AIDS pri tom institutu pokazala su da je poboljšan kvalitet života i usluga osoba koje žive sa HIV-om, ali da je nedovoljan obuhvat osoba edukativnim programima i komunikacija sa centrima za socijalni rad.
Prema podacima Instituta „Batut“, u Srbiji 1.611 osoba živi sa HIV-om, a u poslednjih 10 godina dominira seksualna transmisija kao način prenošenja. Zamenik gradskog sekretara za zdravstvo Aleksandar Stefoski je kazao da je trodnevni skup u Beogradu dobra prilika da se razgovara o novim tehnologijama i pitanju problema stigmatizacije. On je podsetio da je više od 70 odsto svih HIV pozitivnih registovano na teritoriji Beograda.
Dr Marijana Mardaresku iz Nacionalnog instituta za infektivne bolesti u Rumuniji navela je primere iz te zemlje, gde je najveći broj obolelih uzrasta između 20 i 24 godine, a glavni način prenošenja je nezaštićeni seksualni odnos.
Konferenciju organizuje Unija organizacija Srbije za zaštitu osoba sa HIV/AIDS-om, uz pomoć Omladine „Jazasa“ i podršku Grada Beograda.Na skupu učestvuju predstavnici iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Rumunije, Bugarske, Poljske, ali i brojni stručnjaci i oboleli iz Srbije.
