Rakete protiv grada zaštita za zrno
Protivgradne rakete ispaljivaće se i ove sezone sa zemlje, zbog čega će piloti malih aviona – „cesni“, „pajpera“, zatim padobranci, paraglajderisti, zmajari morati da budu na oprezu. Protiv gradonosnih oblaka država ne može da se bori iz vazduha, kako se to radi u razvijenim zemljama, jer nema ni novac ni tehničkih mogućnosti.
Lansiranje raketa u nadležnosti je Sektora za vanredne situacije MUP, koji je dužan da svaku „akciju“ prijavi Agenciji za kontrolu letenja i do sada problema nije bilo. Međutim, od ove godine na snazi je uredba o zoni slobodnog letenja, što znači da svaki vlasnik malog aviona, zmaja, paraglajdera, do visine od 500 metara van vazduhoplovnih puteva i zaštićenih zona može da leti kad hoće i gde hoće, a da to ne prijavi Agenciji. Tako protivgradnim raketama mogu da budu „meta“.
– Na sastanku sa predstavnicima MUP i Agencije došli smo do rešenja – kaže za „Novosti“ Nebojša Starčević, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva. – Naime, kada policija odluči da lansira protivgradne rakete o tome obaveštava Agenciju, koja tu informaciju pušta u etar i za sve vazduhoplove, koji imaju radio-stanicu problema nema. Za one koji nemaju radio vezu objavili smo brojeve telefona Agencije za kontrolu letenja. Dakle, paraglajderisti su dužni da pre poletanja kontaktiraju s Agencijom i provere da li je MUP najavio lansiranje protivgradnih raketa. Dakle, dužni su da se sami informišu, jer to je jedini način.
Od kada je protivgradna zaštita u nadležnosti MUP unapređen je i efikasniji sistem protivgradne zaštite. Srbija nema objedinjene podatke o štetama nastalim od vremenskih nepogoda, ali prema procenama reč je o milijardama dinara svake godine. Poslednji objedinjeni podaci su iz 2005. godine kada su gradonosne i druge vremenske nepogode poljoprivredi „uzele“ 7,3 milijarde dinara. U našoj zemlji ima 1.680 protivgradnih stanica, a svaka bi godišnje trebalo da ima po 12 raketa. Sledovanja su međutim tri puta manja. Efikasnost protivgradne zaštite kod nas je upola manja od proseka EU. Dok srpski protivgradni sistem smanjuje učestalost pojave grada do 20 odsto, a prosek EU je 50 odsto.
Budžet
Ranije je država iz budžeta izdvajala oko 10 miliona evra za odbranu protiv grada, a stručnjaci smatraju da bi isti efekat mogao da se postigne sa mnogo manje novca. Prema procenama komisije Vlade Srbije troškovi protivgradne zaštite treba da iznose 3,5 miliona evra.
