Subvencije za procvat srpskog sela?
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović kaže da su prosečni prinosi u poljoprivredi u Srbiji još uvek niski.
Zbog toga je, kako je ocenio, dobar prelazak na davanje subvencija po količini proizvedene i isporučene robe u ratarstvu.
Cvijanović je ukazao da se u ovom trenutku ne koristi ni 50 odsto genetskih potencijala svih naših kultura, sorti i hibrida i da treba podržati premije po ostvarenoj proizvodnji.
„Naši domaći hibridi kukuruza – ZP, NS i PKB postižu u Grčkoj, Rumuniji, Ukrajini duplo veće prinose od naših“, dodao je on.
S druge strane, nedopustivo je da mali broj ljudi dobija premiju po hektaru, istakao je Cvijanović, dodajući da će, zahvaljujući toj meri, sredstva dobiti značajno veći broj gazdinstava.
On je ocenio da će ova mera takođe stabilizovati cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i „uvesti više reda, jer je činjenica da su u prethodnom periodu sredstva dobijali pravi poljoprivredni proizvodjači, ali i mnogi koji to nisu“.
On je napomenuo da, osim žitarica, industrijskog bilja i duvana, mere treba da se prošire i na ostale kulture – voće, kako bi bila zaokružena lepeza proizvoda koje u ovom trenutku Srbija može da potpomogne, kao i da je neophodno rasporediti premije regionalno.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu Vojislav Stanković naglasio je da su zaokreti u agrarnoj politici bili neminovni već više godina, ocenujujući da „nije postojala hrabrost da se to uradi“.
„Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji već više godina stagnira, nije ništa uradjeno na promeni poljoprivredne strukture, a postojeće obradive površine se krajnje neefikasno koriste“, rekao je on, dodajući da „je produktivnost pala na nivo afričke produktivnosti“.
On je istakao da će to doprineti i povećanju bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i vrednosti poljoprivredne proizvodnje, napominjući da Holandija ima 10 puta manje obradive površine od Srbije, a ima 10 puta veću vrednost poljoprivredne proizvodnje.
Ševarlić: Dobar potez
Stručnjak za poljoprivredu Miladin Ševarlić ocenio je da će novi način subvencionisanja omogućiti povećanje prinosa i stabilizaciju cena poljoprivrednih proizvoda.
On je kazao da će prelazak na subvencije po ostvarenom prinosu i predatoj količini proizvoda ili utrošenoj količini u stočarskoj proizvodnji dovesti do veće ponude, stabilizacije cena i legalizacije prometa.
„Budžet Srbije je zbog nelegalne trgovine poljoprivrednim proizvodima godišnje bio oštećen za 160 miliona evra zbog manjih prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV)“, ocenio je Ševarlić koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.
U ovoj godini, kazao je Ševarlić, praktično se napušta i sistem uslovljavanja prava na subvencije sa prethodnim regulisanjem penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je bio ogroman problem za veliki broj malih porodičnih gazdinstava.
Ševarlić je kazao i da su se subvencije po hektaru zloupotrebljavale tako što je veliki broj poljoprivrednika registrovao na svakog člana domaćistva gazdinstva sa po 100 hektara i tako ubirao subvencije višestruko veće od maksimalnih 14.000 evra po domaćinstvu.
Problem kod subvencija po hektaru, ocenio je on, bio je i što je teško moglo da se kontroliše da li se stvarno obradjuje zemljište za koje je dat novac, jer država nema para da plati satelitske snimke zemljišta.
