Grčka, Izrael i Kipar planiraju da zajedno traže gas

Ministri energetike Grčke, Izraela i Kipra obavezali su se danas da unaprede saradnju u istraživanju gasa u Sredozemlju, ali izvoz očekuju tek za desetak godina.
 
Grčka, teško pogođena finansijskom krizom, nada se će i sama početi da proizvodi gas i da će poslužiti kao tranzitna luka za isporuke Izraela i Kipra. Grčka, međutim, ne planira da odustane od zajedničkih projekata u sektoru gasa sa Azerbejdžanom i Rusijom.
 
Na sastanku ministara o energetici u Atini kiparski ministar industrije Neoklis Silikjotis je kazao da će se tri zemlje, pre nego što počne izvoz, koji on očekuje za osam ili više godina, povezati podmorskim kablovima i deliti struju proizvedenu u elektranama na gas. Grčki zvaničnici kažu da se razgovori Grčke, Izraela i Kipra o planiranoj saradnju u energetici bliže kraju.
 
Grčka i Turska su 2007. otvorile gasovod kojim je do EU počeo da stiže gas iz kaspijskog regiona čime su zaobiđeni Rusija i Bliski istok. Grčka dve trećine potreba zadovoljava gasom iz Rusije i iskazala je interesovanje za povezivanje na budući ruski gasovod Južni tok, ali saradnjom sa Kiprom i Izraelom želi da smanji zavisnost od ruskog gasa.
 
„Nije reč samo o ruskom koridoru i koridoru kojim ide azerbejdžanski gas. U narednim godinama imaćemo treći koridor iz utvrđenih rezervi gasa Izraela i Kipra i onih koje se nadamo da ćemo naći u Grčkoj“, istakao je grčki ministar energetike Jorgos Papakonstantinu.
 
On je dodao da se na krizu mora odgovoriti inicijativama.
 
Izraelski ministar energetike Uzi Landau kazao je na skupu da otkrivanje gasa u podmorju doprinosi dugoročnoj bezbednosti, „s obzirom na krvave pobune na Bliskom istoku“.
 
„Za sada su otkrivena dva velika polja prirodnog gasa… oba bi pokrila potrebe Izraela za 50-60, neki kažu i 70 godina“, istakao je Landau.
 
Tokom konferencije u atinskom letovalištu Vuljagmeni, Grčka i Izrael su potpisali i sporazum o saradnji u upravljanju vodom.