Vlahović za Novosti: Status kandidata je signal da je rizik ulaganja manji

Srbija u ovom trenutku nije na pragu dužničke krize i ne preti nam grčki scenario. Ali, tu opasnu granicu možemo da pređemo već sledeće godine ukoliko ne počnemo da sređujemo stanje u sopstvenom dvorištu, reformišemo javni sektor, smanjimo rashode, sredimo poreski sistem…
 
To će biti najveći izazov za svaku buduću vladu – kaže, u intervjuu za ”Novosti”, Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije.
 
Vlahović je ove godine domaćin Biznis foruma, koji već 18 godina okuplja vodeće ljude srpske ekonomije, privrede, bankarstva, s ciljem da ojača dijalog političke i biznis elite i da odgovori na najveće izazove koji su pred Srbijom.
 
 
– I ove godine poslaćemo jasne poruke kreatorima ekonomske i monetarne politike šta bi hitno trebalo uraditi u narednom periodu. U ovom trenutku niko ne može da predvidi kako će se kriza razvijati i kada će se završiti, a treba sanirati hronične probleme srpske privrede – nelikvidnost, nisku konkurentnost…
 
Šta za Srbiju znači dobijanje statusa kandidata?
 
– To će, pre svega, biti signal da je rizik ulaganja u našu zemlju manji.
 
Ali hoće li nam doneti neku značajniju finansijsku korist?
 
– Otvoriće se mogućnosti finansiranja projekata iz tzv. IPA 3 komponente, iz oblasti infrastrukture. Ukupan iznos je već izdvojen, i u 2012. ne treba očekivati značajniji finansijski efekat. Međutim, sada se rade pripremne budžetske radnje za definisanje nivoa pretpristupne pomoći za naredni period.
 
Šta uopšte može da uradi Vlada koja je na isteku mandata, i u trenutku zahuktavanja predizborne kampanje?
 
– Ne očekujem da će se neke suštinske reformske mere sprovesti u narednih nekoliko meseci. Ono što novu vladu čeka, to je realizacija ključnih reformskih projekata, koji se prevashodno tiču neefikasnog javnog sektora. Potrebno je zaokružiti davno započetu poresku reformu, i to povećanjem direktnog poreskog zahvatanja, unapređenjem efikasnosti sistema kontrole, kako bi se sprečilo izbegavanje plaćanja poreza.
 
I vaše stranačke kolege Đilas i Šutanovac pozivaju na urgentnu reformu poreskog sistema. U čemu je razlika između vaših predloga?
 
– Po meni, reforma poreskog sistema je samo deo ukupne celine potrebnih mera. Pored toga, poželjno je reorganizovati i sistem penzionog osiguranja. Nije realno očekivati rast javnih investicija i pozitivan uticaj na privrednu aktivnost ako država trećinu budžetskih rashoda transferiše ka penzionom fondu. To ne znači smanjenje penzija, već drugačiji tretman i obuhvat penzionog osiguranja.
 
Treba li povećati porez na dobit, koji je kod nas najniži u Evropi i iznosi samo 10 odsto?
 
– Najbolje bi bilo podići porez na godišnji prihod građana, pošto je on u Srbiji ubedljivo najniži i maksimalno iznosi 15 odsto. U razvijenim zemljama to je daleko iznad 25 odsto, a u SAD čak i preko 30 odsto. Oni koji zarađuju najviše, treba i da plate najviše.
 
Podržavate li guvernera NBS Šoškića, koji kaže da bi prvo povećao PDV, da je premijer?
 
– To bi trebalo uraditi do kraja godine kako bi se stabilizovale javne finansije. Ipak, nije dobro da povećanje PDV bude izolovana mera, već paralelno sa tim treba dovršiti poresku reformu.
 
Kurs dinara je na istorijskom minimumu, zbog čega privreda žestoko kritikuje politiku centralne banke?
 
– Kurs je slika stanja ekonomije. Kada nema dovoljno deviznog priliva, bilo kroz strane investicije, bilo kroz nova zaduživanja, dinar gubi vrednost. Činjenica je da je u proteklom periodu dinar bio među najstabilnijim valutama u regionu. Problem stabilnog kursa na dugi rok neće se rešiti energičnom politikom NBS. On će biti nestabilan sve dok budemo imali spoljnotrgovinsku neravnotežu, visoki platni deficit, a sve to zajedno je posledica nedovoljne konkurentnosti srpske privrede.
 
Vlada obećava reformu javnih preduzeća od kada je došla na vlast…
 
– Možda je i najveća greška ove Vlade u vođenju ekonomske politike upravo to što nije ažurnije krenula u reformu javnog sektora. Javna preduzeća učestvuju sa 40 odsto u ukupnoj imovini Srbije i njihova neefikasnost utiče na povećanje unutrašnjih dugova i posledično na nestabilnost kursa. Treba reformisati, restrukturirati i delimično privatizovati javna preduzeća. Ne treba sve prodati. To nas čeka, to je uslov bez koga se ne može ići dalje.