Vanja Bulić predstavio novi roman „Simeonov pečat“
Novi roman novinara, publiciste, televizijske ličnosti, pisca 10 knjiga, Vanje Bulića „Simeonov pečat“ u izdanju „Lagune“ prvi put je sinoć predstavljen javnosti u hotelu „Slavija“, a već je u štampi drugo izdanje.
Roman se u knjižarama „Delfi“ pojavio 20. januara i od tada je, kako je Tanjugu izjavio vlasnik „Lagune“ Dejan Papić najprodavaniji naslov i interesovanje čitalaca stalno raste. Izdavač koji je za proteklih 12 godina baš zahvaljujucvhi bestselerima , u početku stranih a u poslednje vreme i domaćih autora, izbio na vodeće mesto, kaže da još ni jedna knjiga koju je objavio nije postigla tako vrtoglavo brzi uspeh kao Bulićeva, koju je lansirao pod sloganom „Srpski ‘Da Vinčijev kod'“. Pred prepunom salom u kojoj je bilo Bulićevih kolega, njegovih sagovornika iz bezbrojnih tv emisija, poslovnih ljudi, pisaca, estradnih zvezda… o knjiizi su govorili urednica Hilda Urošević, izdavač Dejan Papić, istoričar umetnosti Nikola Kusovac i autor.
Kako je ispričala urednica, Bulić je napisao napeti triler, a inspiraciju je našao tokom posete Hilandaru gde je došao nakon požara 2004. godine. Radnja se odigrava na Svetoj Gori a glavni junak je novinar koji želi da otkrije ko je i zašto zapalio srpski manastir, kraljevsku lavru koja opstaje osam vekova. Koristeći sve “ trikove“ svetskih majstora paleo trilera, kako je nazvan podžanr čiji je rodonačelnik Den Braun, Bulić je u priču uveo svetske tajne službe, skrivene gospodare sveta, vatikanske monaške redove, drevne relikvije, mistični prsten rodonačelnika dinastije Nemanjića u monaštvu narečenog Simeona … Kusovac, koji je bio jedna od stručnih konsultanata Bulića, pre svega u vezi sa istorijnom i umetničkim blagom Hilandara ocenio je da je autor veoma pažljivo pručio literaturu i dobro se upoznao sa monaškim životom, sa ovim spomenikom i njegovom arhitekturom i kreirao je veioma autentična mizanscen pred kojim se odigrava radnja romana. Bulić je zahvalio prijatelju Miši Brankoviću što je salu za promociju dekorisao fotografijama Hilandara i tako kreirao primeren ambijent za razgovor o romanu.
Takođe, zahvalio se svima koji su mu pomogli da se upozna sa funkcionisanjem obaveštajnih službi, sa borilačkim veštinama, i drugim detaljima koji su mu bili potrebni da priča bude što uverljivija. Bulić je izrazio nadu da će ga konačno prihvatiti i kao pisca pošto je objavio svoju 11 knjigu i zaključio da je mukotrpan put do promene imidža.
