Preveliki ego uvećava rizik od srčanog udara

Ljudi sa narcisoidnim poremećajem ličnosti imaju osećaj vlastite grandioznosti, ali su istovremeno jako osetljivi na kritiku. Pronicljivi su, ali gotovo da ne saosećaju s drugima, pa su češće zaokupljeni pojavom nego sadržajem. Cena koju plaćaju uključuje i slabije fizičko zdravlje.

– Narcisoidni poremećaj ličnosti šteti međuljudskim odnosima. Štetan je i za fizičko zdravlje, posebno kod muškaraca – kaže Sara Konrat, psiholog sa Univerziteta Mičigen, koja je učestvovala u novoj studiji.
 
Ranije studije doktorke Konrat i drugih stručnjaka potvrdili su da je nivo narcizma u porastu širom SAD, a da je narcizam učestaliji kod muškaraca. Ovaj poremećaj ličnosti karakteriše prenaglašeni osećaj važnosti, precenjivanje vlastite jedinstvenosti i osećaj grandioznosti.
 
Dr Konrat i njene kolege sa Univerziteta Virdžinia i Univerziteta Michigan proučili su ulogu narcizma s obzirom na nivo hormona stresa kortizola kod 106 studenata.
 
Ispitanicima nisu davali zadatke koji bi na neki način povisili nivo stresa, jer je to opet rizičan faktor za razvoj niza bolesti, uključujući i srčane.
 
– Iako narcisoidni ljudi imaju grandioznu percepciju vlastite ličnosti i naizgled veliko samopouzdanje, ono je u osnovi veoma krhko. Zbog toga oni često kreću u agresivne mere odbrane ukoliko misle da je njihov osećaj superiornosti ugrožen – kaže dr Dejvid Rajnhard sa Univerziteta Virdžinija.
 
– To je povezano sa povišenim pritiskom i većim nivoom stresa, zbog čega je logično da narcizam utiče na hronično povišeno stanje stresa u organizmu – dodaje dr Rajnhard.
 
Psiholozi su dokazali da su osobe s narcisoidnim crtama imale povišeniji nivo kortizola, ali samo u slučaju muškaraca. Žene sa ovim crtama ličnosti ređe su imale ovakvih problema.
 
Ova razlika objašnjava se kulturnim uticajem, budući da se od muškaraca očekuje da budu arogantni i dominantni, pa to kod onih s narcisoidnim poremećajem ličnosti posebno dolazi do izražaja.
 
Današnji učenici su za 30 procenata narcisoidniji od onih iz 1982. Za to su krivi roditelji. Preteranim pohvalama oni odgajaju samouverene, prodorne i uvredljive potomke. Ali, s druge strane, nije dobro ni kada deca nisu hvaljena.
 
Posledice suprotnog ekstrema – premalo pohvala, poštovanja i podsticanja može biti jednako štetno, ako ne i štetnije. Istraživanja su pokazala da su ljudi sa niskim stupnjem samopoštovanja skloniji destruktivnom ponašanju, posebno opijanju, korišćenju droge, nasilju i kriminalu.