Samo 56 profesionalnih bolesti u Srbiji

Na ovoj listi u našoj zemlji samo 56 oboljenja, što je mnogo manje od evropskog i međunarodnog proseka. Samo 119 radnika lane dobilo invalidsku penziju zbog loših uslova rad.
 
Zahtev za invalidskom penzijom u prošloj godini Republičkom fondu za PIO predalo je čak 42.000 radnika, ali je samo njih 119 u penziju otišlo zbog posledica profesionalnih bolesti. I mada bi ”na prvu loptu” moglo da se zaključi da su u Srbiji uslovi rada besprekorni, istina je zapravo da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka.
 
„Naš zakon o PIO je najrigorozniji u Evropi, pa zato radnik koji traži invalidsku penziju mora da dokaže da je sto odsto nesposoban za rad“, objašnjava dr Dika Kajević, iz Fonda PIO. „A, ako se zahtev podnosi na osnovu profesionalnih oboljenja, koja se veoma teško dokazuju, jasno je zašto se godišnje odobri manje od 200 zahteva“.
 
Dr Kajević objašnjava da veštaci Fonda PIO ne prosuđuju sami o tome kome je i koliko posao narušio zdravlje, već da se odluke donose isključivo na osnovu stručnog mišljenja iz četiri institucije – Instituta za medicinu rada u Beogradu ili Zavoda za zaštitu zdravlja u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. A ovi lekari nalaze daju po veoma strogim kriterijumuma.
 
Kod nas se pod profesionalnim oboljenjima, u najvećem broju, smatraju trovanja, među kojima je i trovanje vanadijumom, koje nikada nije zabeleženo u Srbiji, pa će biti izbačeno sa sledeće liste – najavljuje prof. dr Bulat. Trenutno su na listi najbolje uređene profesionalne maligne bolesti, izazvane kancerogenim materijama na radnom mestu. A u profesionalna oboljenja se računaju i alergijski dermatitisi, bronhijalna astma, silikoza pluća, tuberkuloza kod zdravstvenih radnika koji rade na odeljenjima gde se leče oboleli od TBC….
 
„Svaka država za sebe utvrđuje listu profesionalnih bolesti, a na našoj je 56“, kaže prof. dr Petar Bulat, iz Instituta za medicinu rada ”Dr Dragomir Karajović” i dodaje da je ovaj, davno sastavljen spisak, poslednji put revidiran 2007. godine, ali je i tada, praktično, samo prepisan stari.
 
U zemljama EU ova lista sadrži i do 250 oboljenja, a na spisku Međunarodne organizacije rada nalazi se njih 106. Struka u Srbiji nema nameru da produžava spisak. Naprotiv.
 
„Upravo pravimo novi koncept, a ideja je da se lista dodatno skrati, s tim što bi postojao ”otvoreni deo” koji bi podrazumevao odredbu da se profesionalnim oboljenjem mogu smatrati i druge bolesti koje eksplicitno nisu navedene na listi, a može da se dokaže da su izazvane na radnom mestu“, najavljuje prof. dr Bulat.
 
I u Inspektoratu rada, kojem su poslodavci dužni da prijavljuju profesionalna oboljenja svojih zaposlenih, smatraju da su promene neophodne.
 
„Zahvaljujući važećim propisima, u praksi poslodavci gotovo nikada ne prijavljuju postojanje takvih bolesti“, kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata rada i objašnjava da zato i ne postoje precizni podaci o tome koliko uslovi rada narušavaju zdravlje zaposlenih.