Bez krize za luksuznu robu
Dok jedan deo Srba grca u dugovima, neki drugi usred krize kupuju najluksuznije automobile, skupocene satove i parfeme, iznajmljuju jahte i putuju oko sveta. I to više nego pre recesije.
Prodaja luksuznih vozila čije su cene u proseku oko 100.000 evra porasla je za petinu u odnosu na prvih deset meseci prošle godine, a neki skupoceni modeli prodaju se duplo više.
Ove godine prodato je čak 15 „audija A8“ više nego prošle, tvrde u Srpskoj asocijaciji uvoznika vozila i auto-delova (SAUVA). Slična priča je i sa „porše panamerom“, koji se duplo bolje prodavao ove godine i prodato ih je deset, iako je cena jednog 185.000 evra.
Predsednik SAUVA Miloš Petrović kaže da to nije čudno jer tržište skupih kola nije pretrpelo velike potrese. „Ko je imao novac pre krize, ima ga i dalje. A onaj ko ga nije imao, tek sada nema. Što se tiče skupljih modela, uvek se prodavalo oko 1.500 komada godišnje. Mogu da promene, eventualno, brend, ali neće kupiti jeftiniji auto“, objašnjava Petrović.
Ali, skupa kola nisu jedina stvar čija prodaja u Srbiji drastično raste iako standard većine građana opada. Svakodnevno neka dama postane vlasnica barem jednog prstena skupljeg od 2.000 evra ili neki gospodin pazari neki skupoceni sat. U pojedinim beogradskim zlatarama koje u svom asortimanu poseduju komade nakita od po nekoliko hiljada evra ne žale se na prodaju.
Automobili, nakit i skupi satovi više nisu jedini luksuz za koje ljudi u Srbiji izdvajaju novac. Vrlo su atraktivna i putovanja. Jedno od najskupljih na našem tržištu je put oko sveta za koji je potrebno izdvojiti skoro 6.000 evra. Iako pola Srbije za te pare radi dve godine, neki drugi deo Srbije traži kartu više za ovo putovanje. Interesovanje za atraktivne destinacije kao što je Šri Lanka, Mauricijus ili Tajland poraslo je za 20 odsto.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da su svi ovi podaci pokazatelj da je bogate ljude u Srbiji kriza mnogo manje pogodila nego ostale građane. „Ako neko ima milion evra, a izgubi 50.000, i dalje je bogat. U nekim situacijama oni uspeju da se u krizama još više obogate. Imućni u krizama mogu da postanu još bogatiji, dok siromašni obično izgube uslove čak i za normalan život“, zaključio je Kovačević.
