Srpske priče „ilegalno“ na kindlu

Kako u najvećoj svetskoj onlajn knjižari ne postoji odeljak za srpsku književnost u digitalnom formatu, a kako je pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković jako želeo da njegovu zbirku priča „Odakle sam bila, više nisam” pročita i njegov brat u Americi, on se poslužio malim trikom – elektronsku verziju knjige je na „Amazonu” ubacio u policu sa literaturom na portugalskom.
 
Tako se na čitačima elektronskih knjiga „ilegalno” našla i jedna knjiga na srpskom.
 
– Iako je moja knjiga na pogrešnoj polici, možete da je pronađete po imenu i čitate bez problema, sa srpskim slovima – objašnjava Stanković.
 
Mada su čitači elektronskih knjiga svetski trend i mada i u Srbiji ima njihovih korisnika, literatura na srpskom još uvek je retkost na kindlu. Stanković je u svet elektronskih knjiga ušao na sporedna vrata. Kako se e-knjige na „Amazon” ubacuju uz pomoć složenih procedura, a kako Stanković nije mogao da se osloni na e-izdavače, potražio je pomoć prijatelja, stručnjaka za računare.
 
– To treba da rade izdavači i zato njihov značaj neće izbledeti u eri elektronskih knjiga. Oni su važni i kao garancija da je nešto dobro.
 
Pisac „Lisičjeg ludila” i „Persijskog ogledala” Miomir Petrović ne koristi kindl.
 
– Kao čitaocu, meni čitači ne znače, jer volim knjige kao predmet – objašnjava Petrović, koji, međutim, kao autor podržava svaki medij koji popularizuje knjige.
 
– Voleo bih da se moji naslovi nađu na čitačima. Knjige tako lakše dolaze do onih koji inače ne čitaju.
 
On ne veruje da će štampane knjige nestati „jer ljudi gledaju u računar osam sati na poslu i moguće je da neće želeti da ih ekran umara i kod kuće”.
 
Međutim, korisnici kindla u Srbiji ističu da njegov ekran, za razliku od ekrana računara, štedi vid. Duško Petrović, student iz Beograda, čak kaže da je ekran na kindlu dobar „skoro koliko i papir”.
 
– Baterija traje nedeljama, lagan je, hvatam beleške, čitam i PDF fajlove, a mogu i da surfujem. Jedino što ima mali treptaj ekrana kada se okreću strane, ali je to maltene neprimetno kada se udubim u knjigu – objašnjava Duško Petrović.
 
U nedostatku knjiga na srpskom koje bi mogao da kupi u onlajn knjižarama, Petrović sa interneta skida starija strana izdanja.
 
– Nekoliko knjiga sam i kupio, ali većinom je piraterija.
 
Bez obzira na pozitivna iskustva onih koji koriste kindl, izdavači tvrde da njih u Srbiji ipak nema dovoljno.
 
Aleksandar Ilić, urednik sajta „Lagune”, kaže da se ne odlučuju na masovno e-izdavaštvo jer to zasad ne bi bilo isplativo.
 
– Nedovoljna potražnja na tržištu ne može da pokrije ni osnovna ulaganja, regulisanje autorskih prava, prevod, lekturu i dizajn – kaže Ilić i ističe nevolje sa piraterijom i nelegalnim distribuiranjem.
 
– Kada se sve to promeni, moći ćemo da govorimo o datumu kada ćemo elektronske knjige uvesti u standardnu ponudu. Kada će to biti – teško je proceniti.
 
Dejan Tiago Stanković je ubeđen da će i „Amazon” otvoriti pregradu za knjige na srpskom čim bude uvideo interesovanje, a to će se, po njemu, neminovno desiti.
 
– Knjige će se u budućnosti štampati samo ako bude bilo potrebno da ih autori potpisuju.
 
I dok kao pisac još traži svoje mesto na kindlu, Stanković je odavno tamo kao čitalac. Na čitač je stavio skoro celu biblioteku.
 
– Klasike sam besplatno skinuo sa interneta, sada imam kompletnog Čehova i Tolstoja koji ne zauzimaju prostor u stanu i ne skupljaju prašinu.