Divlje deponije duž južne jadranske obale

Pitanje jednog starijeg Budvanina, da li će početi da pošumljavaju i puteve, upućeno Ministarstvu za turizam i uređenje prostora, koje je ranije sprovelo akciju ozelenjavanja, kada je zasađeno na desetine hiljada stabala raznih sadnica širom Crne Gore, pomalo je šaljivo, ali ima vrlo ozbiljnu konotaciju.
 
Izgleda da bi samo sadnice mogle da pokriju ogromne „goleti“ koje nastaju od istovaranja zemlje i šuta uz jadranske puteve. Pod uslovom da se nakon pošumljavanja otpad više ne istovara. Deponije su uveliko aktivne i biće tako sve dok građevinska sezona na crnogorskom primorju bude trajala, a ona se prekida samo leti, za vreme turističke sezone.
 
Deponije su nikle na sve strane južne jadranske obale i predstavljaju „ukras“ od kojeg prvi turisti koji stignu okreću glave. I uveliko se pitaju – zar je ovo moguće?
 
Uz puteve od Igala do Ulcinja, kao i one koji s primorja vode ka Podgorici, na svakih stotinak-dvesta metara zastaju kamioni i istovaraju iskopanu zemlju sa raznih gradilišta, ali i šut od porušenih pregradnih zidova s objekata koji se renoviraju. Taj materijal prekriva padine brda, zatrpavajući ono malo zelenila između stena.
 
Ovaj posao se izvodi uz saglasnost vlasnika zemljišta koji su pronašli dobar biznis. Na zemlji koju ne obrađuju, naplaćuju „taksu“ po istovarenom kubiku. Pritom, naravno, nije ih briga što se menja geografija, što su brda nad morem više crna i žuta nego zelena.
 
Na drugoj strani, inspektori raznih službi koje su zadužene za očuvanje prirode žmure. Idu, bolje reći, na ruku graditeljima koji neće da troše više novca i odvoze šut tamo gde ne bi nikom smetao. Takođe, neće ni da se zameraju vlasnicima parcela koje se nalaze uz magistralne puteve.
 
Veliki prostor u zaleđu obale je toliko devastiran da se ogromne deponije, koje rastu iz dana u dan, mogu videti iz aviona. Što je najgore, sa zemljom stiže i plastični kao i drugi otrovni otpad, koji se ne razlaže već truje okolinu.