U Nemačkoj objavljena dečja knjiga koja objašnjava nacističku eru

U novim nemačkim knjigama za decu opisana je istorija poslednjih 100 godina kroz prikaz kako se jedna ulica i njeni stanovnici menjaju tokom decenija. Međutim, ispostavilo se da je prikazivanje rata i nacističke ere, bez scena koje bi šokirale decu, malo teže za autore.

Jedna ilustracija prikazuje bande dece u uniformama Hitlerove omladine kako marširaju niz ulicu udarajući u bubnjeve i mašući zastavama sa kukastim krstom. Na sledećoj strani mogu se videti scene iz posleratnog perioda – deca se igraju među ruševinama, očajne izbeglice prolaze noseći kofere i menjaju novac za robu s crnog tržišta.
 
Ovo možda zvuči kao potresni grafički roman za odrasle o Trećem rajhu, ali je projekat „Štrase“ (ulica) namenjen petogodišnjacima, naveo je „Špigl“. Nedavno objavljena knjiga govori o turbulentnoj nemačkoj istoriji od 1911. naovamo kroz prizmu jedne ulice i zgrade koja predstavljaja dom dveju porodica.
 
„Ovo je knjiga koju možete da listate sa celom porodicom”, kaže koautorka Krista Holtej. „Svi mogu da govore o svojim sećanjima iz tog vremena i da objasne kako su stvari funkcionisale u to vreme.“

Neizbežno, centralna tema knjige je period Trećeg rajha i pustoš posleratnog perioda.
 
„Problem je kako obraditi ovakvu temu, a ne izložiti decu užasima rata direktno”, kazala je za „Špigl“ ilustratorka Gerda Rajt koja je, zajedno sa izdavačem, došla na ideju za knjigu. „To je razlog zašto sam pokušala da te stvari dam tek kroz nagoveštaje na slikama.“
 
Na primer, na strani na kojoj se prikazuje nacistička era, bakalnica sa jevrejskim nazivom Levenstam je prikazana sa polomljenim staklima, što je nagoveštaj događaja iz 1938. kada su mnogi jevrejski domovi i radnje bili uništeni. Slično tome na stranici koja prikazuje posleratni period nema direktnih prikaza ratnog nasilja i savezničkog bombardovanja. Umesto toga, na zidovima kuća se mogu videti poruke u kojima ljudi očajnički traže svoje bližnje.
 
„Ne morate da prikažete delove tela po ulicama“, objasnila je Rajt. „Dovoljno je užasno prikazati ljude koji traže članove svojih porodica koje ne mogu da nađu.“
 
U knjizi se takođe pominju drugi kontroverzni aspekti nemačke istorije. Na slici vezanoj za posleratni period prikazano je kako jedna porodica odlaže portret Adolfa Hilera na tavan. Prikazano je i kako u drugi stan dolazi žena sa detetom koja izgleda iscrpljeno, ali je porodica ne dočekuje sa dobrodošlicom. Rajt objašnjava da te osobe predstavlju Nemce koji su bili proterani iz istočne Evrope nakon rata.
 
„Pretpostavljam da nisu bili dobrodošli jer je hrane bilo već isuviše malo, a pristizalo je suviše novih ljudi.“
 
U ovoj slikovnici nema objašnjenja ko su bili nacisti ili šta se dešavalo tokom rata. Same slike nisu potpuno jasne – članovi Hitlerove omladine se smeju na slikama, a deca koja su prikazana u blizini uništene jevrejske radnje čine se zadovoljnim što vide takvo razaranje. Rajtova objašnjava takozvani pristup „ne pričaj, nego pokaži“.
 
„Ukoliko deca žele da saznaju više o ovome, moraju pitati svoje roditelje. Smatram da je bolje ako sam moraš da se pitaš, nego ako ti je sve objašnjeno.“
 
Upitana da li postoji rizik da roditelji sa radikalnim desničarskim stavovima objašnjavaju svojoj deci slike nacističke ere u pozitivnom svetlu, slaveći Hitlerovu omladinu i kriveći saveznike za razaranja nemačkih gradova, Rajtova je odgovorila:

„Naravno da postoji opasnost od toga. Uvek će postojati ljudi koji će istoriju tumačiti na taj način. Međutim, to nije moja krivica. Oni su već formirali svoje mišljenje negde drugde.“