Sve više dece sa govornim manama
Broj dece kod koje se javljaju odstupanja u razvoju govora iz godine u godinu raste, a prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, govorne mane su zastupljene kod skoro 1.500 beogradskih školaraca. Stučnjaci preporučuju da se još u vrtiću krene sa prevencijom i logopedskim vežbicama, kako dete ne bi imalo problema u školi.
„Đaka sa govornim manama daleko je više među osnovcima, nego među učenicima srednjih škola, ali ukupno gledano, iz godine u godinu, njihov broj diskretno raste“, objašnjava dr Ljiljana Sokal Jovanović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
„U 2000. ove smetnje imalo je 1,38 odsto dece, dok su, prema poslednjim podacima od prošle prošle godine, govorne mane zastupljene kod skoro dva odsto učenika. To ukazuje na potrebu za intenzivnijim radom sa mališanima, koji, uz neophodno angažovanje nastavnika i logopeda u osnovnim školama, podrazumeva i podizanje odgovornosti roditelja i njihovo aktivno učešće u tom procesu.“
U OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Obrenovcu već 35 godina, uz ostale stručne saradnike, radi i logoped Nada Vujošević. „U svakoj novoj generaciji ima sve više dece sa govornim poremećajima“, kaže Vujoševićeva. Od 200 prvaka, čak 50 njih muca, ima problem sa zamenom ili potpunim odsustvom glasa ili sa unkanjem. Osim neprecizne artikulacije, sve prisutnije su teškoće u čitanju i pisanju. Prvo radimo testove sa budućim prvacima, a kada nauče sva slova, sledi nova provera. Posle prvog polugodišta drugog razreda deca bi trebalo da savladaju tečno čitanje i pisanje po diktatu. Ne možemo ispraviti sve nepravilnosti, ali se neke korekcije mogu uraditi do četvrtog, pa čak i do petog razreda.“
Zašto broj mališana sa smetnjama u govoru raste?
„Nekada su deca mnogo više žvakala, dok je sada situacija potpuno drugačija“, kaže Vujoševićeva. „Mališani dugo jedu kašice, kasno počnu da grizu i jezik im ništa ne radi. Zato se vremenom mišići olabave, pa glasovi teže „izlaze“. Kao što je važno da dete vežba noge da bi prohodalo, izuzetno je značajno i da na vreme počne da jede čvrstu hranu, da bi lakše progovorilo.“
