Roditeljske svađe nisu za dečje uši

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Roditeljske svađe nisu za dečje uši

    Većina roditelja ponekad ima nesuglasice i neslaganja koja mogu rezultirati i svađom, pa i kompleksnijim problemima. Neslaganja su sasvim normalan deo ljudskih odnosa, i povremene porodične tenzije nisu retka pojava.
     
    Bilo bi savršeno kada bi se oba roditelja uvek i pod svim okolnostima ponašala dovoljno zrelo i pokušala razumeti sukob u realnom okviru, kada bi bili osetljivi jedno prema drugom i znali se nositi sa razlikama na miran i uljudan način. Ipak, savršenstvo ne postoji, i takvi odnosi su zaista veoma retki.

    Međutim, roditelji trebaju znati da će svađe pred decom imati dugotrajan uticaj na njihovo emocionalno zdravlje, kao i na odluke koje će donositi u sopstvenim odnosima kasnije u životu. Stoga se u prisustvu dece ne bi trebalo svađati.
     
    Svađa je zastrašujuća za decu
     
    Baš kao što je svađa teška, zamorna i emocionalno iscrpljujuća za roditelje, isto tako utiče i na decu koja su prisutna za vreme svađe. Veoma je zastrašujuće videti kako roditelji gube kontrolu. Jer ako roditelji, koji su središte svemira za malo dete, nisu čvrsti, stabilni i razumni, detetu se čini da se ni na koga više ne može osloniti. Postaje nesigurno, povučeno i uplašeno.
     
    Kada se roditelji svađaju, deca osećaju napetost i neprijateljstvo. Oni tada postaju fizički i emocionalno uzrujani i napeti. Čak i ako to ne žele pokazati, ovi osećaji se vide na dečjim licima i u govoru tela, bez da izgovore i jednu jedinu reč. Deca ovaj osećaj manifestuju na različite načine. Neki počnu plakati ili se skrivati, dok drugi pokušavaju pridobiti pažnju roditelja, pa iznenada traže da jedu ili piju, te se dodvoravaju na različite načine. Nesvesno ili svesno, pokušavaju prekinuti svađu i vratiti stvari na „staro“.
     
    Mama i tata se svađaju – jesam li ja kriv?
     
    Budući da je dečji svet uslovno rečeno mali, odnosno da je usredotočen uglavnom na porodicu, oni misle da se sve što se događa odnosi izravno na njih. Zbog toga deca misle da su ona kriva za roditeljske svađe, bez obzira na stvarni razlog neslaganja, te da su mogla nešto učiniti da svađu spreče.
     
    Ukoliko je dete pre svađe, a nevezano za svađu, bilo neposlušno, ili ako se u toku svađe raspravlja o detetu u bilo kakvom kontekstu, dete će misliti da je njegovo/njeno ponašanje, neposlušnost ili postupak uzrok svađi. U takvim okolnostima kod deteta se javlja sumnja i nesigurnost, te nisko samopoštovanje.
     
    Trajno sećanje na svađe
     
    Mnoga deca nose trajne slike svađa svojih roditelja i u odrasloj dobi. Neke svađe mogu biti velika trauma za decu, pa sećanja ostaju zauvijek. To se naročito odnosi na porodice u kojima dolazi i do fizičkog nasilja.
     
    Deca koja žive u roditeljskom domu gde su svađe svakodnevne, zapravo kao da žive u ratnoj zoni. To može ostaviti različite trajne posledice, koje su najočiglednije kod pojave mokrenja u krevet, hroničnih stomačnih bolova, poteškoća sa učenjem, glavobolja, itd. Mališani koja moraju naučiti kako preživeti u ovakvom okruženju pate od neverovatne količine stresa.
     
    Deca koja su svedoci čestih i grubih svađa nauče se – ili svađati – ili biti mirotvorci.
     
    Deca uče ponašanja i norme od najbližih osoba u porodici. No, ako je porodica disfunkcionalna, oni će se naučiti ponašati disfunkcionalno. Ukoliko dete često sluša svađe, ono će vremenom početi misliti da je takvo ponašanje „normalno“ i prihvatljivo. Često se desi da deca iz takvih porodica postanu agresivna prema vršnjacima. Međutim, dešavaju se i suprotni ishodi takvog načina života, pa deca postaju povučena i nenapadna, izbegavajući sukobe i zadržavajući harmonične odnose po svaku cenu, što takođe nije dobro.
     
    Čak i u porodicama gde nema čestih svađa i gde ne postoji ozbiljno neslaganje, roditelji trebaju imati na umu da ono što rade i govore, a naročito način na koji se odnose jedno prema drugom, jako utieče na dete, razvoj detetovog samopoštovanja, emocionalno zdravlje i buduće odnose. Najbolje što roditelji mogu učiniti za svoju decu je postaviti zdrav primer, komunicirati učinkovito i sa poštovanjem jedno prema drugom. Ako postoji problem koji može prerasti u svađu, o tome je najbolje razgovarati kada deca nisu kod kuće.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE