U vojvođansku poljoprivredu slilo se 130 miliona evra
Vojvođanski poljoprivrednici najpovoljnije kredite mogu dobiti od pokrajinskih institucija. Pokrajinski fond za razvoj, recimo, tokom cele godine ima otvoren konkurs za dugoročno finansiranje razvojnih programa u poljoprivredi, a do avgusta je odobrio 160 zajmova, vrednih 310 miliona dinara.
Do sada su vojvođanski paori od Fonda uzimali zajmove za mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje, staje i nova stada, voćnjake i vinograde… Kako god, u svim delatnostima u kojima im je ova finansijska institucija pomagala, pokazalo se da napretka ima i da ovdašnji paori mogu rame uz rame s evropskim.
– Deo poslova Fonda kreditiramo zajedno s Razvojnom bankom, a akcenat je upravo na registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Za ovu godinu predviđeno je 450 miliona dinara za njihovo dugoročno kreditiranje, a do sada smo utrošili više od 300 miliona. Ako se ukaže prilika i potreba, biće odobren i veći iznos – naglašava u razgovoru za „Dnevnik” direktorka Fonda za razvoj Vojvodine Snežana Repac, dodajući da je od 250 miliona evra, koliko je Fond plasirao u prethodnih devet godina, oko 130 miliona namenjeno poljoprivrednim gazdinstvima, a najveće je ulaganje u ratarstvo, stočarstvo i voćarstvo.
Pomenimo, registrovana gazdinstva mogu na zajam dobiti najviše deset miliona dinara, tj. do 100.000 evra. Rok za kreditiranje je pet godina, s godinom ili dve grejs-perioda, a kamata zavisi od toga šta nude kao obezbeđenje kredita. Ukoliko postoji garancija banke, onda je 2,8 posto, ili 4,2 posto na godišnjem nivou ako je u pitanju hipoteka.
Zapravo, najveći zahtevi za kreditiranje upravo su dolazili iz poljoprivrede. Od osnivanja fonda 2002, odnosno 2003, kada je počeo da radi, kroz aktivnosti ove institucije mogu se pratiti i tokovi vojvođanskog agrara. U početku su paori nabavljali mehanizaciju, potom zalivne sisteme, pa je onda primat preuzelo stočarstvo. Nabavljala su se osnovna stada, oprema za proizvodnju mleka…
– Sada je akcenat na voćarstvu. Ove godine i krajem prošle voćari su intezivirali proizvodnju, osavremenili je. To je naročito vidljivo u južnom Banatu, koji ima izuzetne potencijale, i u Sremu. Sve više se uzimaju krediti za protivgradne mreže, hladnjače, sušare za voće… – kaže Snežana Repac, navodeći kao primer finansiranje skladišnog kapaciteta udruženih poljoprivrednih gazdinstava u Novom Slankamenu, za šta je Fond izdvojio bezmalo 100 miliona dinara.
– Ekonomija je, prosto, naterala te proizvođače da razmišljaju drugačije. Dosad su plaćali zakup skladišnog prostora nekom drugom, a pošto su se udružili i tako ojačali svoju poziciju na tržištu, rešili su veliki problem. Pri tom, ta će im se ulaganja vratiti kroz nekoliko godina i svi će u toj investiciji imati interes – objašnjava naša sagovornica.
Zajedno s Razvojnom bankom, Fond za razvoj poljoprivrede kreditira i kupovinu poljoprivrednog zemljišta do deset hektara.
Naša sagovornica najavljuje i značajna ulaganja u prerađivačku industriju, što zapravo treba da je u fokusu i države i privatnog sektora. U narednim godinama i Fond za razvoj biće više usmeren ka unapređenju proizvodnje mesa, mleka, voća i povrća.
