Objedinjavanje beogradskih poljoprivrednih kombinata na čekanju

Konsolidacija beogradskih poljoprivrednih preduzeća negde nije još ni počela, dok se u drugim firmama odužila.
Za ostvarenje plana o objedinjavanju poljoprivrednih kombinata u prestonici grad će morati još da pričeka. Od četiri takva preduzeća, Poljoprivredna korporacija „Beograd” i „Voćarske plantaže” tek treba da počnu sa restrukturisanjem, dok su AD „Dragan Marković” i Poljoprivredno-industrijski kombinat „Zemun” uveliko u tom procesu.

Nedavnu odluku da PKB krene u restrukturisanje usvojio je i Upravni odbor korporacije, čiji je kapital krajem maja prošle godine prenet sa republike na Beograd. Ideja je da se na ovaj način kombinat iz Padinske Skele finansijski konsoliduje – što podrazumeva i optimizaciju broja zaposlenih, otpis potraživanja i reprogramiranje dugova preduzeća – pa da pod okriljem grada traži strateškog partnera. Kad skupština korporacije verifikuje odluku, Gradska uprava i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja odrediće koliko je vremena potrebno. Ostaje nada da će se posle tog procesa najveća farma u Evropi, koja je deo PKB-a, sa primarne proizvodnje konačno preorijentisati na tržište.

Osim 9.000 krava i 22.000 hektara obradive zemlje, PKB poseduje i četvrtinu kapitala u „Voćarskim plantažama” – bolečkom kombinatu u kojem restrukturisanje nikako da počne, iako je sredinom maja prošle godine završen tender za konsultanta. Još se čeka, prema rečima Žarka Radenovića, direktora preduzeća, da Agencija za privatizaciju potpiše odobrenje.

Moguća ideja bila je da se, posle restrukturisanja, kapital „Voćarskih plantaža” podržavi, pa da se upravljačka prava sa republike, kao u slučaju PKB-a, prenesu na grad. Radenović smatra da je najbolje sprovesti dokapitalizaciju po kojoj bi odnos vlasništva između države i strateškog partnera bio pola – pola.
Za razliku od ovih primera, PIK „Zemun” se restrukturiše dve godine, a mukama ove firme još se ne nazire kraj. One traju gotovo deceniju, od kako je jula 2002. pokrenuta privatizacija kombinata. Tri godine kasnije uvedene su privremene mere, a hronični štrajkovi i dva puta odložena aukcija prethodile su neuspešnom pokušaju stečaja 2009, kada je i pokrenuto restrukturisanje.
 
Aprila prošle godine, država i grad osposobili su proizvodnju posle četiri godine. Bogdan Jovanović, predsednik Samostalnog sindikata radnika, kaže da na računu firme trenutno nema dovoljno novca da se namire radnici koji su na sudu izborili isplatu zaostalih dohodaka i ostalih 95 zaposlenih. Zbog toga, ovi potonji primaju minimalac od po 17.900 dinara.

Jedino obrenovački „Dragan Marković”, čini se, odudara od sumorne situacije u beogradskim kombinatima. I u ovom preduzeću u toku je restrukturisanje, ali su stočarska i ratarska proizvodnja u usponu. Sladokusci hvale njihove mesne prerađevine, a ova firma je pomagala i drugima da stanu na noge, kao kada je prošle godine koncentratom za prehranu stoke snabdevala PIK „Zemun”.