Crevne bakterije izbirljivog ukusa?

Bakterije koje obitavaju u crevima čoveka izgleda imaju raznovrsne „prehrambene navike“ – dok jedan tip ovih mikroorganizama preferira masnu, „brzu“ hranu zapadnjačkog tipa, drugi više voli hranu bogatu vlaknastim materijama, poručili su američki stručnjaci s Univerziteta Pensilvanije.
 
Tim kojim je rukovodio dr Džejms Luis, hteo je da proveri da li razlike u bakterijama u crevima od jednog do drugog čoveka potiču od načina ishrane, izvestila je agencija Rojters. 

U prvom delu istraživanja, tim naučnika je pokupio uzorke stolice 98 zdravih dobrovoljaca, koji su popunili i detaljan upitnik o svojim prehrambenim navikama. 

Uz pomoć aparata visoke tehnologije, tim iz Pensilvanije je potom odredio genetski kod bakterija koje obitavaju u debelom crevu ispitanika. 

Utvrđeno je da te bakterije uglavnom pripadaju dvema velikim grupama, odnosno enterotipovima – tzv. „bakteroidama“, koje više vole hranu zapadnjačkog tipa, i „prevotelama“, koje preferiraju hranu bogatu ugljenim hidratima. 

Potom je pensilvanijski tim želeo da proveri da li se promenom ishrane može promeniti i sastav crevnih bakterija. 

U tu svrhu je deesetoro zdravih osoba provelo 10 dana u bolnici na strogo kontrolisanom režimu ishrane. 

Polovina njih je imala ishranu bogatu mastima, a siromašnu vlaknastim materijama, dok se druga polovina hranila upravo obratno. 

U roku od 24 časa su već uočene neke promene u sastavu crevnih bakterija ispitanika ali preovlađujući enetrotip se nije promenio. 

To ukazuje da su bakterije jesu osetljive na promenu ishrane, ali bi bilo potrebna da ona bude dugoročna da bi se znatnije promenio tip koji obitava u crevima čoveka. 

Ova saznanja bi mogla da bace novo svetlo na zapaljenska oboljenja creva, naročito na Kronovu bolest, od koje samo u SAD-u boluje 1,5 milion ljudi. 

„Kronova bolest je delimično izazvana načinom na koji organizam reaguje na mikrobe u našim crevima“, istakao je dr Luis. 

Luis podvlači da se stanje dece obolele od Kronove bolesti, ponekad popravlja uz primenu posebnih dijeta. 

Tim dr Luisa sada želi da utvrdi da li te specijalne dijete menjaju sastav crevnih bakterija. 

Drugo polje istraživanja je da se utvrdi da li je specifičan enterotip bakterija u crevima u vezi sa povećanim rizikom od raznih bolesti, između ostalog i dijabetesa ili srčanih oboljenja. 

Potvrdan odgovor na ovo pitanje bi mogao da otvori put novim načinima lečenja mnogih bolesti.