Pogledajte kako izgledaju pozorišta budućnosti
Iako pre svega namenjena ljubiteljima umetnosti, zaslugom kreativnih arhitektonskih rešenja, savremena pozorišta zadovoljiće i estete i poklonike arhitekture. Moderna varijanta rimskog koloseuma, teatar u skladištu i high-tech centar u Hong Kongu neke su od građevina na čijim će se pozornicama odigravati savremene pozorišne produkcije.
Primer pozorišta budućnosti je novi teatar Sinfonia u Varšavi, delo arhitekata ateljea Thomas Pucher. Pri gradnji ovog modernog zdanja nisu rušene stare zgrade koje su postojale na tom mestu, već su obnovljene i osavremenjene. Spoljašnji izgled je, pri tom, delimično zadržao klasični oblik, a enterijer je savremeno oblikovan. Velika koncertna hala oponaša izgled unutrašnjosti ljudskog uha te može primiti čak 1.800 posetilaca. Unutrašnji prostor zaokružen je takozvanim ‘plutajućim zidom’ kojim je, kako arhitekte objašnjavaju, postignuta dramatičnost prostora i kod posetilaca prilikom ulaska budi se osećaj iščekivanja.
Za još jedan zanimljiv spoj, u ovom slučaju ruralnoga i urbanoga, ali i istorijskog nasleđa i funkcionalnosti, zaslužni su arhitekti studija Clermont. Pri izgradnji teatra Chatelard, imanje u Francuskoj koje je nekad pripadalo Voltaireu, pretvorili su u zapanjujući prostor. Nekadašnjoj farmi dodali su savremene elemente, bitno ne promenivši prostor. Preovladavaju prirodni materijali drvo i kamen, a do izražaja dolaze impresivni metalni stubovi i specijalno dizajnirana svetla.
Posve različit od dva prethodna primera i posve savremen kako i priliči gradu u kojemu je izgrađen je medijalni centar u Hong Kongu. Reč je o projektu svetski poznatog arhitekta Daniela Libeskinda. Eksterijer obeležavaju asimetrični, istaknuti geometrijski oblici, a sličnom dinamikom odiše i enterijer. Sve su dvorane podeljene u crne, bele i crvene boje i neobično su prostrane. Nepravilnim oblicima i brojnim staklenim površinama kroz koje prodire svetlost noću je postignute utisak svetlosne instalacije.
Igra tame i svetla nadahnula je i arhitekte danskog studija COBE zaslužne za zanimljiv Teatar Taastrup u Kopenhagenu. Originalnu zgradu iz 70-ih godina prošlog veka dramatično su promenili upotrebom nove akrilne fasade i dodavanjem svetlog staklenog foajea. Providne fasade suptilno podsećaju na pozorišne zavese, a tokom izođenja svetla iz unutrašnjosti isijavaju na spoljašnji trg i tako stvaraju poseban užitak u okolini teatra i služe kao mamac za publiku.
Najveća inspiracija kreatorima centra Knut Hamsun u Hamarøyu u Norveškoj upravo je tradicionalna arhitektura severa Evrope. Jednostavna građevina, spolja je obložena crnim drvom, podsećajući tako na nordijske crkve, no i apsorbirajući toplinu. Visoka trava zasejana na krovu zgrade, inspirisana je pak tradicionalnim zelenim krovovima, neretkim u tim krajevima. Centar raspolaže knjižarom, izložbenim prostorom, dvoranom za predstave, čitaonicom i kafićem.
Verovatno jedini profesionalni teatar u Evropi smešten u tako malom gradu koji broji tek oko 17.000 stanovnika, teatar u Rakvereu u Estoniji prilično je popularan. Otvoreno je 1940. godine, iako je glumačka skupina i mnogo pre delovala bez vlastitog prostora. Zbog popularnosti iz teatra su odlučili osavremeniti svoju letnu pozornicu na kojoj se predstave izvode na otvorenom. Za poseban doživljaj od ove godine zaslužna je drvena pozornica, arhitekata studija Kadarik Tüür. Kulise, ograde i sama pozornica izrađeni su od tankih drvenih delova, prošaranih šupljinama, kroz koje prodire svetlo.
Nimalo skroman biće teatar koji niče u Haagu. Zdanje inspirirano rimskim koloseumom delo je studija Cepezed Architects. Kružna građevina spolja će biti pokrivena tkaninama s poznatim delom Metamorfoze M. C. Eschera. U prostoru će se održavati koncerti, predstave, izložbe i sajmovi, a moći će primiti nešto više od 5.000 posetilaca.
Posve suprotno od prethodnika je pozorište Yard u londonskom predgrađu Hackney Wick. Ovaj ‘pop-up’ teatar izrađen je, kao što mu naziv sugeriše, u napuštenom skladištu. Sedeća mesta i pozornica načinjena su od recikliranih materijala, a biće otvoren u septembru ove godine. Skladište će otvoriti mogućnost za mlade umetnike koji u Londonu nemaju mesta za probe nudeći im besplatan prostor.
