Aniš Kapur gost Monumenta- 2011 sa svojom instalacijom ’’Leviatan’’
Gost ovogodišnje izložbe Monumenta-2011. u Parizu je Aniš Kapur, britanski skulptor. Njegova instalacija „Leviatan“, napravljena istovremeno kao skulpturalno i arhitektonsko ostvarenje, predlaže nam novu koncepciju kontemplativnog prostora, koji nas, kao neka vrsta vremeplova, vraća u trenutak postanja…
Izložba Monumenta svojim jedinstvenim konceptom i kvalitetom, za četiri godine postojanja, zauzela je mesto jedne od najznačajnijih manifestacija savremene umetnosti u svetu. Naime, od 2007. godine francuska država daje na raspolaganje jednom umetniku internacionalnog renomea najveću halu Gran Palea (Grand Palais), za realizaciju jednog ili više dela monumentalnih razmera. S obzirom na arhitektonske specifičnosti i veličinu velike hale Gran Palea (13 500mkv i 35 m visine) ovakav poduhvat neosporno je veliki izazov za svakog umetnika.
Gosti prethodnih godina bili su: nemački slikar Anselm Kifer, američki skulptor Ričard Sera, francuski multimedijalni umetnik Kristian Boltanski. Ove godine, čast je pripala poznatom britanskom skulptoru indijskog porekla Aniš Kapuru. Osnovnu ideju vodilju svog projekta najbolje opisuje sam umetnik rečima: » Jedan objekat, jedan oblik, jedna boja».
Prevashodna uloga boje se ogleda i u njegovim ranim radovima. Krajem 70-tih i početkom 80-tih godina umetnik pravi minimalne, geometrijske skulpture prekrivene čistim pigmentima. Korišćenje pigmentnih obojenosti koje je tradicionalno obeležje indijskih svečanosti praznika Holi, kada se slavi prolećni ekvinoks i plodnost, možemo dovesti u vezu sa njegovim poreklom. Ali, pre svega, ovakva strategija je logičan nastavak istraživanja koje je svojevremeno upražnjavao Iv Klajn kroz svoje monohromne skulpture i slike.
Koncept proto-forme, Kapur koristi i u novom projektu za Monumenta 2011. Naime, divovska konstrukcija, « Leviatan » nazvana po nemani iz sumerske mitologije koju su Jevreji pozajmili, a hrišćanstvo joj dalo atribute « nečastivog », predočava nam svet na početku stvaranja.
Polimorfni « dirižabl » od kaučuka osmišljen je kao skulptura koja može da se vidi i doživi i spolja i iznutra. Tanka i varljiva linija izmedju skulpture i arhitekture ili arhitekture u arhitekturi, Leviatanu obezbedjuje jedinstveno mesto u savremenoj likovnoj umetnosti. Spolja gledan, « Leviatan » podseća na NLO spušten na mesto kome ne pripada. Kao metalne kugle koje plutaju na nebu sa Magritovih slika ili predimenzionirani deo neke Murove skulpture, Leviatan ispunjava čitav prostor hale Gran Palea, tako da je sama hala redukovana na laboratoriju žilvernovskog tipa.
Pravi doživljaj, ipak, predstavlja unutrašnjost « nemani ». Prirodno svetlo koje probija kroz stakleni krov Gran Palea, prolazi kroz polutransparentnu membranu Leviatana, pri čemu se senke metalne kupole ocrtavaju na njegovim elipsoidnim formama. Zbog svoje prigušeno-narandžaste boje, ovakvo osvetljenje daje enterijeru filmografski karakter blizak nebu iz naučnofantastičnog filma » Blejd Raner », dok « ispunjenost prazninom » podstaknuta unutrašnjim konkavnim formama, bukvalno «proždire naš pogled». Dve laterarne « rupe », u čiju unutrašnjost gledalac ne moze da pronikne, fizički utiču na našu svest. Svakog trenutka iščekujemo da će nas usisati, dok nam se arhaični strah od nepoznatog sam nameće. Jednom ovaj strah nadvladan, shvatamo da je on kao i sve što nas okružuje efemerno, prolazno.
Kroz dobar deo evropske (hrišćanske) umetnosti, umetnici su nam nudili različite vizije onostranog života ili života posle. Predstave pakla, raja, limba, smenjivale su se u skladu sa vremenom u kome su nastajale. U XXI veku, Aniš Kapur nam predlaže jednu drugačiju viziju. Njegova instalacija Leviatan nam nudi putovanje u drugu realnost, kada su vreme i prostor stvorili jedno, u trenutku kada je neko izgovorio » Neka bude svetlost… » , ili, možda, koju sekundu kasnije?
