Država – najveća umetnička riznica
Koliko se skupocenih umetničkih dela čuva u zdanjima državnih institucija? Više od 2.000 umetnina u Skupštini, Predsedništvu, Palati Srbija…
Državne institucije Srbije riznica su oko 2.000 umetnina neprocenjive vrednosti. Na pojedinim slikarskim i vajarskim remek-delima koja krase holove i kabinete u Narodnoj skupštini, Vladi i Predsedništvu, pozavideo bi, čak, i Narodni muzej.
Zvanične procene koliko unikati vrede nisu rađene. Ali, ilustracije radi, samo dve slike na zidu Palate Srbija Petra Lubarde i Jovana Bijelića „koštale“ bi više od po sto hiljada evra.
Uz slike i skulpture, zdanja su puna vrednih lustera, komada nameštaja, poklona koje su državnici dobijali čitav vek, retkih knjiga…
Već na ulazu u parlament stoje čuveni „Konji vrani“ vajara Tome Rosandića. U zgradi koja je pljačkana i paljena sačuvano je oko 600 komada originalnih svetiljki postavljenih još 1936. godine. Na zidovima parlamenta nalazi se 20 fresaka. Tu su i portreti i statue istorijskih ličnosti – od kralja Petra, preko Nikole Pašića do Tita i njegovih savremenika. Za Skupštinu su slikali Sava Šumanović, Marko Čelebonović, Stojan Aralica, Petar Konjović…
Iako je, čak, 50 dela ukradeno 5. oktobra 2000. godine, i na takvoj „okrnjenoj“ zbirci pozavideli bi mnogi svetski parlamenti. Oni, ipak, svoje blago naplaćuju turistima da ga vide, a naše se krije iza zidina.
Generalni sekretar Skupštine Veljko Odalović kaže za „Novosti“ da je formirana radna grupa za kulturnu baštinu koja treba da predloži kako je najbolje da se umetničko blago predstavi javnosti:
– Ipak, njihov predlog, koji treba da doprinese afirmaciji parlamenta, sačekaće sledeći saziv. Za vreme narednog mandata odlučivaće se hoće li se vrata Skupštine otvoriti za turiste i hoće li se ulaz naplaćivati. Takođe, biće donet i pravilnik o iznajmljivanju prostorija tog zdanja za razne događaje.
Za sada, Skupština, Vlada i Predsedništvo besplatno primaju posete, a građani treba samo da zakažu dolazak i sa kustosima obiđu zdanja.
A, tura po Palati Srbija koju građani obično gledaju na televiziji prilikom susreta političara, verovatno bi počela pričom o lusteru u sali „Jugoslavija“. Ova ekskluzivna svetiljka ima prečnik 18 metara i teška je devet tona. Tu su i skulpture Mihaila Pupina i Nikole Tesle, freske visoke četiri metra, tapiserije…
Umetnička zbirka u zgradi Predsedništva obuhvata 169 umetničkih dela od 119 autora, ponajviše iz Srbije i znatno manje iz ostalih republika nekadašnje Jugoslavije.
– Jezgro umetničke zbirke su „Alegorija stočarstva“, 1950. i „Alegorija poljoprivrede“ koje je uradio 1950. godine Toma Rosandić, doajen našeg vajarstva – objašnjava Ljubica Miljković, istoričar umetnosti.
Petar Lubarda i Milo Milunović oslikali su 1953. godine zidne slike na desnom i levom zidu od ulaza u svečanu salu. Prvi je obradio motiv Kosovske bitke, a drugi 27. mart 1941.
Tokom pete i početkom šeste decenije prošlog veka, za oplemenjivanje kabineta, salona, hodnika i ostalih prostorija, nabavljena su najnovija ostvarenja savremenika, uz nekoliko izuzetaka. Prvi je Milunovićev mozaik („Tri žene“, 1937) a ostale su i slike Jovana Bijelića, Petra Dobrovića i Save Šumanovića.
