Vatikan ponovo pokrovitelj umetnika
Vatikan, koji je nekada bio vrhovni pokrovitelj umetnosti, opet organizuje izložbu savremenih dela. Pozvano je 60 savremenih umetnika, među kojima i dva američka, da stvaraju na temu istine i milosrđa.
Vatikan je odlučio da populariše svoj rad i da vernicima pruži nešto sveže i novo. Naime, crkveni zvaničnici angažovali su 60 umetnika da svojim delima daju umetnički doprinos katoličkoj crkvi. Ova nesvakidašnja izložba već je otvorena za javnost.
Američka umetnica Maks Kol (Max Cole), jedna je od učesnika. Rukovala se sa papom Benediktom ispred slike koju je naslikala specijalno za vatikansku izložbu. Tom prilikom mu se zahvalila što podržava umetnike i umetnost.
Maks Kolova je zahvalna na prilici koja joj je ukazana. Njena slika pod nazivom „Saltflat“ prikazuje vibrantne horizontalne linije, koje daju utisak slanog jezera, kako svetluca obasjano jarkim suncem. Umetnica je izjavila da su njene slike inspirisane harmonijom u prirodi, pa ponekad imaju ritualnu funkciju poput molitve ili brojanice.
Većina umetnika koji izlažu na ovoj izložbi su iz Evrope. Druga Amerikanka koja učestvuje je fotograf Džeki Nikerson (Jackie Nikerson).
Umetnici su pozvani da se kreativno izraze na zadate religiozne teme, a to su sjaj istine i lepota milosrđa. Ričard Rouz (Richard Rouse), organizator ovog projekta, rekao je da su učesnici razgovarali sa papom i da su imali prilike da čitaju njegove tekstove na zadatu temu, kako bi što uspešnije odgovorili na izazov.
Izložba je neka vrsta pomirenja dve krajnosti, najvišeg tela katoličke crkve i savremene umetnosti.
Nekada je Vatikan bio najveći svetski pokrovitelj umetnosti. U XVI veku papa Julije II angažovao je Mikelanđela da oslika čuvenu Sikstinsku kapelu.
Rafael je angažovan da naslika papin portret, koji je takođe postao nezaobilazno delo u istoriji umetnosti.
Ali, u novije doba, umetnost i katolička crkva otišli su u različitom smeru.
„Svetovni“ ljudi, vlade, fondacije, kolekcionari i muzeji, preuzeli su ulogu pokrovitelja.
Savremeni umetnici koristili su religiozne simbole, ali više da bi provocirali i šokirali nego da bi inspirisali vernike.
Vatikanska izložba dobila je raznovrsne kritike. Ludoviko Pratesi (Ludovico Pratesi) umetnički kritičar, izjavio je za rimski dnevni list La Repubblica, da ako Vatikan želi dijalog sa internacionalnim recipijentima savremene umetnosti, onda kritičari treba da se pozabave adekvatnim rangiranjem internacionalnih umetnika. Možda je ovo kritika samog izbora umetnika koji su pozvani da učestvuju na izložbi.
Nazavisni umetnički kustos Serđo Risaliti (Sergio Risaliti) bio je manje oštar u svojim ocenama. Pohvalio je trud crkve da napravi sponu sa umetnicima. On zaključuje da, iako nije u potpunosti eksperimentalna izložba, moramo imati u vidu da je ona deo crkvenog prostora, a ne nekog savremenog muzeja.
Izložba sadrži skulpture, slike, nakit, ali i pesme, fotografije i muziku.
