Ortopedija na Banjici se raspada!
Podignute podne ploče, koje su postale leglo zaraze, zarđale stolice i memljivi zidovi – samo su deo tužne slike operacionih sala Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“. Posle 50 godina postojanja, ova ustanova bukvalno se – raspada! A hodnici puni. Godišnje kroz njih prođe više od 100.000 pacijenata!
– Skener je star 15 godina. Bio je u kvaru, pa su ga popravili. Ali verovatno poslednji put, jer su nam rekli da više nema delova za taj model. Nedostaje nam osnovna oprema, pa je zbog toga dijagnostika loša. Radi se u teškim i improvizovanim uslovima. Potrebno je urgentno srediti operacione sale, intenzivni blok i bolesničke sobe – ne krije očaj prof. dr Slobodan Slavković, direktor Instituta „Banjica“.
Prema njegovim rečima, dnevno bude urađeno, u dve smene, i do 40 operacija. A kreveta na intenzivnoj nezi ima samo 13!
– Tu leže deca, paralizovani, pacijenti koji umiru, septični. Svi su zajedno, i to je nedopustivo. Uspeli smo da obezbedimo pare da se u septembru radi rekonstrukcija jedne sobe – kaže dr Slavković.
Koliko su stravični uslovi lečenja na „Banjici“, vidi se na samom ulazu u zgradu. Ambulanate, kroz koje dnevno zna da prođe i oko 1.000 ljudi, što pacijenata što pratilaca, izgledaju očajno. Čekaonica, koja je pravljena kada je bilo 10 puta manje bolesnika, nije klimatizovana, nedostaju klupe, pa ljudi moraju da stoje dok ne padnu u nesvest. A kako su nam rekli, to se često dešava, jer se na pregled čeka satima.
Iz ambulante, kroz koju prolazi godišnje desetine hiljada pacijenata, put vodi do jednog od najlošijih odeljenja – službe za koštano-zglobnu traumatologiju. Zidovi ovde nisu videli kreč više od 10 godina. Sobe prenatrpane pacijentima. Nema mesta ni za medicinska kolica. Jedva i sestra uspeva da se provuče do bolesnika.
– Kreveti su stari više od 20 godina. Jedino što, s vremena na vreme, pristigne neki novi dušek. Ni ovde nemamo klima-uređaje, pa se sve operacije koje mogu da se odlože, pomeraju za jesen zbog vrućine. Prepravljamo posteljine, koje su već modre od pranja, kupujemo sami uniforme – objašnjava jedna od sestara sa odeljenja.
I Institut „Banjica“ bori se sa ravnim krovom i prokišnjavanjem. Na odeljenju plastične hirurgije i gerijatrije curi voda, pa je otpao plafon. Koliko je zgrada nefunkcionalna, govori i podatak da bolesnika posle operacije, kroz hodnik kroz koji svi prolaze, voze do sobe za buđenje. To je, smatraju, nečuveno!
– Imamo osam operacionih sala i naši lekari rade u dve smene kako bi sve postigli. Ali na intenzivnoj nezi aparati za praćenje vitalnih funkcija su stari. Dva su kako treba, a ostali – ne rade. Nemamo multislajsni skener, a respiratori su napunili 20 godina. Stolarija nije menjana, problem imamo i sa kotlarnicom, koja se često kvari, pa je zimi hladno – ističe dr Slavković.
On naglašava da država mora da ima razumevanja prema Institutu „Banjica“.
– Niko ne sme da rangira bolnice prema političkim partijama i da na osnovu toga ulaže u njih. „Banjica“ je u lošem stanju, a bilo je para, koje su samo prohujale kroz ovu ustanovu. Imamo struku, imidž, znanje i pacijente. Jedino nemamo elementarne uslove za rad.
UČILI CELU JUGU
Nijedan pacijent Instituta „Banjica“ nije otišao u inostranstvo na lečenje. Za time nije bilo potrebe, jer se svi problemi mogu uspešno ovde rešiti. Specijalizovani smo za ovu oblast i gotovo svi ortopedi Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske bili su nekad đaci „Banjice“ – priča prof. dr Slavković.
