Direktoru Folksvagena najveća plata u Nemačkoj

Direktor „Folksvagena“ Martin Vinterkorn zaradio je 9,3 miliona evra u 2010. godini, što je najveća zarada za čelnika nekog nemačkog preduzeća, objavila je nemačka medijska kuća Dojče vele (DW).

Šef Dojče banke Jozef Akerman morao da se zadovolji sa devet miliona evra, a odmah iza njega je direktor Simensa Peter Lešer. Kako primećuje DW, za šefove nemačkih preduzeća, kriza je prošla, barem što se tiče njihovih plata.

Takođe, za razliku od prethodnih godina, direktor sa najvećom zaradom u 2010. dolazi iz proizvodnih grana privrede, a ne iz uslužnih delatnosti.

Od zarade pojedinačnih menadžera još veći utisak ostavljaju zarade članova upravnih odbora, u proseku 2,9 miliona evra, 22 odsto više nego 2009, i isto toliko kao 2007, godine koja je prethodila svetskoj finansijskoj krizi.

Najveće zarade, šest i po miliona godišnje, imali su članovi upravnog odbora Dojče banke.

Šefovi kompanije za negu kože Bajersdorf i Komercbanke na dnu su tabele sa godišnjom zaradom ispod milion evra.

Čitav Upravni odbor koncerna za proizvodnju kamiona i mašina MAN ostvario je 190 odsto veću zaradu nego prošle godine.

Glavni šefovi preduzeća za proizvodnju čelika Tisen Krup zaradili su 163 odsto više nego prošle godine, dok su šefovi koncerna za proizvodnju čipova Inineon povećali zaradu za 118 odsto.

Ginter Fridl, profesor ekonomije na Tehničkom univerzitetu Minhen, koji je sa Udruženjem za zaštitu akcionara izradio ovu studiju, izjavio je kako se pretpostavlja da se zarada orijentiše na opšti rast plata. Ali, ovog puta se zarada orijentisala na rast indeksa akcija DAX koji je povećan za 7,26 odsto, što je znatno veći skok od rasta plata.

Neki koncerni, prisutni u DAX, promenili su pravila u sistemu zarade i povećali fiksnu platu, pa je tako informatička kompanija SAP povećala fiksnu zaradu menadžera za više od 50 odsto.

Predsednici upravnih odbora zarađuju u Nemačkoj u proseku 4,5 miliona evra, što je nešto manje u odnosu na kolege u Švajcarskoj, ali znatno više od vrhunskih menadžera u Francuskoj.

Ipak, evropski menadžeri sa zaradama ne mogu ni da priđu biznismenima u Sjedinjenim Američkim Državama koji godišnje u proseku zarađuju 12 miliona evra.

Međutim, Udruženje za zaštitu akcionara opominje da je granica dostignuta, a njegov predsednik Ulrih Hoker upozorava na opasnost od prevelikog rasta zarada.

 „Reč je o maksimalnim primanjima, u koje nisu uračunati bonusi za penziju. Nama kao zaštitnicima akcionara je važno da izbegnemo opadajuće i rastuće trendove,“ kazao je on.

Hoker smatra da su menadžerske plate iznad 10 miliona evra godišnje „neprimerene“ i da „mogu da naruše socijalni mir u zemlji.“