Srbija do 2014. siromašnija od Albanije
Srpski bruto društveni proizvod danas je za oko 25 odsto manji nego 1990. godine, dok je Slovenija na čak 54 odsto iznad nivoa iz poslednje godine pre raspada SFRJ, pokazuje istraživanje koje je Press sproveo u saradnji sa vodećim medijima u regionu.
Foto: e-novine.com
Kada se pogledaju podaci od raspada SFRJ, osim Srbije, nazadovale su i Crna Gora, koja ima oko 15 odsto slabiju ekonomsku aktivnost nego 1990, i BiH sa „manjkom“ od 26 odsto. Hrvatska je uspela da poveća društveni proizvod za 14 procenata, a Makedonija za oko 23.
Kao razloge za loše rezultate privrede Srbije ekonomista Miroslav Zdravković navodi dugotrajnu izolaciju i bombardovanje.
– Kada sam jednom poznatom slovenačkom ekonomisti rekao da su odlično vodili zemlju, on mi je odgovorio: „Znaš, bilo nas je malo, mi nismo sebi smeli da priuštimo da se posvađamo.“ Upravo tu je Srbija izgubila. Pokazala se kao potpuno razjedinjena, a na površinu su izbile one najgore ljudske osobine. Ali nemamo opravdanje za loše rezultate posle 2000. godine – ocenjuje za Press Zdravković.
Tako su pojedine bivše članice nekadašnje države došle u situaciju da su im, i posle dve decenije od raspada Jugoslavije, slabe šanse za bolji život.
– Ukoliko nastavi da stagnira, Srbija će do 2014. godine postati siromašnija od Albanije i najsiromašnija u Evropi, nakon BiH. Da se to ne bi dogodilo, neophodno je da se koncipiraju i sprovode jasne i predvidljive ekonomske politike kako bi se razvijao privatan sektor – smatra Zdravković.
Po njegovim rečima, uz pad BDP-a i relativno zaostajanje svih bivših republika (izuzev Slovenije) u odnosu na okruženje, cena raspada zemlje jeste i rast nezaposlenosti.
– Broj zaposlenih je smanjen za više od milion, za isto toliko je povećan broj nezaposlenih i više od milion ljudi je napustilo bivše republike SFRJ. Konkretno, Srbiju je napustilo oko 300.000 građana. Usledili su ekonomski problemi, pa je u proseku BDP Srbije danas na nivou od pre 40 godina. Međutim, podaci vezani za srpsku ekonomiju različiti su po regionima. Tako Novi Sad i Beograd sada imaju bolji privredni rast nego 1989. godine, a u odnosu na 1971. ovi gradovi stoje bolje za oko 100 odsto. S druge strane, ostatak područja Vojvodine i centralne Srbije nalazi se na nivou razvijenosti iz 1964. godine – navodi Zdravković.
Ekstremni primer propadanja je Borski okrug, koji je nekada bio najveći izvoznik u Srbiji, razvijeniji od Beograda i Novog Sada.
– Od raspada zemlje stvorile su se velike regionalne razlike u razvijenosti jer je oporavak posle 2000. bio koncentrisan u Beogradu, Novom Sadu i još malom broju gradova i oblasti. Tako je veliki broj okruga u centralnoj Srbiji počeo ozbiljno da zaostaje u odnosu na republički prosek. Borski okrug je sada postao najnerazvijeniji posle Jablaničkog okruga – kaže sagovornik Pressa.
Slovenački ekonomista Rado Pezdir kaže za Press da je raspadom SFRJ najgore prošla BiH, a da su se razlike između Slovenije, kao najrazvijenije republike u 1989, i ostalih uvećale.
– Razlika između Hrvatske i Srbije takođe se uvećala, tako da Srbija poprilično zaostaje. Međunarodne komparacije pokazuju da je Srbija prvi put u istoriji manje razvijena nego Bugarska, dok se Hrvatska u poređenju sa Mađarskom opet našla u poziciji u kojoj je bila pre Prvog svetskog rata. Slovenija, koja je pre Drugog svetskog rata bila razvijenija od Grčke, sada je manje razvijena od te skoro bankrot zemlje.
Zaključak je da su od raspada SFRJ sve bivše republike, osim Slovenije, ako ih uporedimo sa ostalim bivšim socijalističkim državama, doživele lošije ekonomske rezultate. Recimo, BiH će dostići razvijenost Bugarske iz 2006. tek 2013, a u istoj godini će Srbija biti jednako razvijena kao Litvanija i Letonija iz 2006. To je jasan pokazatelj da su se sve države istočnog bloka razvijale brže nego eks-Ju republike, čak su stope privrednog rasta i strukturne reforme tamo bile brže nego u Sloveniji – ističe Pezdir.
On zaključuje da glavni krivac za ekonomsko zaostajanje nije bio samo rat, nego nesposobnost političkih elita da uvode strukturne reforme, kao i njihova sklonost da preko privatizacija stvaraju interesne grupe.
