Lisovolik: Kriza prošla, bolje od 2012.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik poručuje u intervjuu za Press da je kriza u Srbiji prošla i da građani sledeće godine mogu očekivati bolji životni standard.
 
Lisovolik dodaje i da je uslov za to da se ostvari projektovani privredni rast od 4,5 odsto i upozorava da bi povećanje zarada u javnom i privatnom sektoru, koje nije praćeno većim ekonomskim razvojem, bilo potpuno nerealno, pa čak i kontraproduktivno.
 
– Najsigurniji način da se omogući bolji standard građana je snažan ekonomski rast Srbije. Ako se sledeće godine ostvari projektovani rast od 4,5 odsto, to može biti vidljivo kroz rast zaposlenosti i uvećanje realnih dohodaka. Ali veći rast plata u javnom i privatnom sektoru koji nema osnovu u održivom ekonomskom razvoju bio bi iluzija. Ako se taj obrazac stalno ponavlja, cena za privredu i građane mogla bi da bude pad životnog standarda – naglašava Lisovolik.
 
Da li je ekonomska kriza u Srbiji prošla?
– Izgleda da jeste, ali i dalje postoji mogućnost povratka krize. Kako proizvodnja i izvoz nastavljaju rast, srpska ekonomija polako staje na noge. Ipak, i dalje postoje rizici i to posebno spoljni, u vidu mogućeg poskupljenja energenata ili turbulencije u evrozoni. Takođe, na unutrašnjem planu može doći do prekomernog povećanja zarada u javnom sektoru i penzija.
 
Na čemu se zasnivaju optimistične prognoze MMF-a za Srbiju?
– Projekcija je da će ekonomski rast biti tri odsto ove i 4,5 odsto 2012. godine. Naše mišljenje je da Srbija ima potencijal da uhvati korak imajući u vidu nizak nivo dohotka u odnosu na njoj slične evropske zemlje. Takođe, vidimo potencijal u nekoliko značajnih direktnih stranih investicija, kao što je recimo „Fijat“. Međutim, ostvarenje tog potencijala nije automatsko i može biti realizovano samo ako se vodi ispravna ekonomska politika.
 
Koji su najveći problemi Srbije?
– Prvo, potrebno je smanjiti ogroman javni sektor, a drugo, neophodno je brzo i radikalno poboljšanje uslova investiranja. Kada je reč o investicijama, tu su pre svega neophodni olakšavanje uslova korišćenja građevinskog zemljišta, privlačenje direktnih stranih investicija i smanjenje opterećenja privrede.
 
Zašto je MMF tolerisao odlaganje reforme državne administracije i penzionog sistema?
– U toku stendbaj aranžmana koji se završio u aprilu, na stolu su bili mnogo ambiciozniji predlozi reformi u ovim oblastima. Ipak, napredak može da se ostvari samo u meri u kojoj postoji politička volja za takvim reformama. Cilj MMF-a je da olakša donošenje takvih reformi, a ne da ih nametne. Na kraju je postignut određeni, istina ograničen, napredak, ali trebalo je da se uradi mnogo više.
 
Kako ocenjujete protekli aranžman?
– Zaštitio je Srbiju od bankarske i finansijske nestabilnosti, ali kada je u pitanju postavljanje osnova za održivi ekonomski rast baziran na izvozu, postignut je samo delimičan napredak. Kada se sve sabere, urađeno je mnogo korisnih stvari, ali ostaje još dosta posla.