Škundrić: Veća prava za investitore u obnovljive izvore energije

Jedna od osnovnih zamerki investitora u obnovljive izvore energije je slaba koordinacija i neumreženost nadležnih ministarstava u Srbiji. Nadležno ministarstvo, na primer, izda energetsku dozvolu, a onda cene zemljišta na kome investitor namerava da gradi eksplodiraju daleko iznad tržišnih.
Petar Škundrić, savetnik za energetiku premijera Srbije, ističe da u svakodnevnim razgovorima sa investitorima ne nailazi na kritike koje se tiču procedura u resornom ministarstvu.
„Svaki zahtev za energetsku dozvolu bio je obrađen u zakonskom roku. Često se događaju slučajevi da investitori ne dostave svu potrebnu dokumentaciju za izdavanje energetske dozvole. Tada mi zatražimo dopunu dokumentacije. Po dobijanju potrebne dokumentacije izdaje se energetska dozvola. Realizacija investicija u obnovljive izvore energije je i u Evropi i u svetu proces koji nije jednostavan. Period izgradnje je kod nas sličan kao i u EU. Potreban je veliki broj saglasnosti, pogotovo studija kojima se dokazuje da investicija neće imati negativnih efekata na životnu sredinu. Potrebno je i ispuniti sve formalne građevinske procedure kao i kod bilo kojeg drugog objekta. Izgradnja tih objekata je kompleksan posao svuda u svetu i on zadire u nadležnost mnoštva državnih organa kao što su Ministarstvo životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Zavoda za zaštitu prirode, JP Srbija vode, EPS-a itd.“, navodi Škundrić.
Na pitanje da li je napravljen spisak lokacija na kojima se mogu graditi OIE u Srbiji kako bi investitori bili zaštićeni od onih na terenu koji žele da spreče izgradnju i time naškode i državi i lokalnoj zajednici, g. Škundrić odgovara potvrdno:
„Na sajtu Ministarstva energetike se nalazi spisak lokacija za izgradnju malih hidroelektrana. Pored ovoga spiska moguće je graditi i na lokacijama koje nisu u katastru, ali je potrebno da stručna komisija ministarstva utvrdi da se time ne narušava energetski potencijal te reke. Kod vetra stvari su nešto drugačije. Investitor ima pravo da podigne vetropark na teritoriji Srbije bilo gde, gde utvrdi da postoji energetski potencijal za ekonomsku isplativost toga projekta. Sve je na investitoru. Često se zaboravlja da su investicije u ovaj sektor izrazito profitabilne i nema potrebe da država pored fid in tarifa i drugih podsticaja dodatno subvencioniše te investicije. Pogotovo što te investicije nose određene korekcije cene električne energije za sve građane jer investitori dobijaju zagarantovane dvanaestogodišnje ugovore o otkupu te energije. Tu energiju otkupljuje EPS u ime države. EPS kao javno preduzeće, kao što je i praksa svuda u svetu će teret da prebaci na krajnje potrošače.“
Škundrić se slaže sa ocenom da je cilj novog Zakona o energetici otklanjanje nepoznavanja materije i neznanja administracije. Škundrić kaže da je novi Zakon o energetici još jedna potvrda da Srbija treba investicije u oblasti OIE i da je spremna da sa investitorima ozbiljno radi na njihovoj realizaciji.
„Suštinska stvar koju Zakon donosi su veća prava i garancije za potencijalne investitore. U kabinetu premijera inicirali smo da se oformi radno telo koje bi pratilo realizaciju tih investicija u svim sektorima. Tim radnim telom bi predsedavao nadležni državni sekretar za energetiku. Ono bi moglo da u svakom trenutku ubrza određene projekte ukoliko se pojave određena usporavanja bilo na nacionalnom ili lokalnom nivou. Ja sam veliki optimista u pogledu realizacije tih investicija i zahvalan sam sticaju okolnosti koji je doveo do toga da baš ja budem taj koji je vodio ministarstvo energetike kada je kreiran taj okvir.“, naglašava Škundrić.
Ministarstvo energetike u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije u Srbiji usvojilo je izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja energetike do 2012. godine, Uredbu o sticanju statusa povlašćenog proizvođača, koju je Vlada usvojila u septembru 2009. godine, i Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije koju je Vlada usvojila u novembru 2009. godine.
„Politika podsticaja podrazumeva garantovane otkupne cene za svu električnu energiju proizvedenu u malim hidroelektranama, postrojenjima na biomasu, vetroelektranama, solarnim elektranama i elektranama koje koriste biogas, deponijski ili kanalizacioni gas, u periodu od 12 godina od početka proizvodnje. Mogu da kažem da je zakonski okvir u Srbiji apsolutno kompatibilan okviru u zemljama EU što je i stav Energetske zajednice iz Beča, čiji je Srbija ravnopravni član. Veliki interes investitora nam govori da je pravni okvir dobar. Do sada je izgrađeno više od 10 malih hidrocentrala dok se na desetine njih gradi. Izdali smo više od 1400 MW dozvola za korišćenje energije vetra i po tom osnovu su uplaćena značajna sredstva u budže Srbije.“, zaključuje Škundrić.