Većina gradilišta loše obezbeđena

foto Blic
Neograđena gradilišta, zauzimanje trotoara i otežano kretanje pešaka, prljanje saobraćajnica, prosipanje maltera po kolovozu ili u slivnike i njihovo zagušenje, najčešće su pritužbe Beograđana na bahatost građevinaca.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove kažu da je od 356 gradilišta prekontrolisanih samo tokom prošle godine, skoro trećina bila u prekršaju. Zauzeće celog ili dobrog dela trotoara gradilišnom ogradom primorava pešake da hodaju tramvajskim šinama ili kolovoznim trakama, izlažući tako sebe opasnosti.
To je slučaj u Ulici cara Dušana na Starom gradu. Iako je nedavno intervenisala inspekcija za puteve, veliki deo trotoara ispred broja 26 gde je gradilište, još je zauzet. Problem se javlja kad veća grupa pešaka treba da prođe slobodnim delom, ali kako nema mesta za sve, neki su prinuđeni da se „premeste“ na tramvajske šine. Najveći problem je posle kiše, kažu stanari, jer se u delu kuda treba da prođu napravi bara, pa su šine ili kolovoz jedina opcija. Ovakvih problema do skoro je bilo i na broju 31.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove objašnjavaju da se gradilišne ograde na javnim saobraćajnim površinama mogu postaviti samo na osnovu elaborata o obezbeđenju gradilišta, koji su investitori dužni da pribave i dostave Sekretarijatu za saobraćaj. Ako Sekretarijat overi elaborat, investitor dobija saglasnost, a Direkcija za puteve izdaje rešenje kojim se dozvoljava zauzeće površine u određenom periodu.
– Na gradilištima u Cara Dušana 26 i 31 inspektori za puteve podneli su zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv investitora, jer im je rešenje za zauzeće trotoara isteklo krajem marta – kaže za „Blic“ Nebojša Tomić, zamenik sekretara za inspekcijske poslove.
On navodi da su u ovoj godini inspektori za puteve pokrenuli 28 prekršajnih postupaka protiv nesavesnih investotora. Posle intervencije inspekcije, gradilište u Dušanovoj 31 uređeno prema propisima.
– Ako je zauzeta površina bez odobrenja, inspektor izdaje rešenje kojim se nalaže uklanjanje gradilišne ograde sa te površine i protiv investitora pokrenuće prekršajni postupak. Isti je postupak ako je, recimo, zauzeta površina veća od predviđene. Inače, bar dvaput godišnje se organizuje akcija obilaska grada i kontrola svih gradilišta – navodi Tomić.
Još veći problemi predstavljaju neograđena gradilišta ili delimično ograđena, a jedno takvo se nalazi na uglu Kablarske i Kozjačke ulice na Senjaku, gde je u utorak poginuo Vukašin K. (14) kada je pao sa zgrade u izgradnji.
Po propisima, gradilišta bi morala biti ograđena čvrstom ogradom kako bi se sprečio ulazak osobama koje tu ne rade, kao i ulazak životinja i vozila koja ne pripadaju gradilištu. Ako gradilišta ne mogu u potpunosti da se ograde može se uvesti stalni čuvarski nadzor. Nažalost, veliki broj investitora i izvođača radova ne pridržava se ovih propisa.
Ipak, najgore je kad investitori i izvođači radova preterano ne mare za bezbednost i zdravlje na radu svojih radnika. U Inspektoratu za rad navode da je u 2010. godini zabeleženo pet smrtnih povreda i isto toliko teških povreda na radu sa smrtnim ishodom u delatnosti građevinarstva.
Iste godine je zbog neposredne opasnosti po život i zdravlje zaposlenih doneto ukupno 59 rešenja o zabrani rada na gradilištima u Beogradu, a bilo je podneto i pet zahteva za pokretanje krivičnog postupka zbog opravdane sumnje da je počinjeno krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.