Povoljni krediti za proizvodnju mleka
Povećati proizvodnju mleka i mesa i povećati zainteresovanost seljaka za bavljenjem tom delatnošću, prioritet je Ministarstva poljoprivrede koje priprema povoljne kredite za podsticanje proizvodnje. Agroekonomisti procenjuju da su uz najavljene mere, potrebne i nove uštede.
Cilj Ministarstva poljoprivrede u narednom periodu, jeste povećanje proizvodnje mleka i mesa, kako bi se sprečilo višegodišnje smanjenje broja krava, i povećalo interesovanje seljaka koji su godinama gubili na svakoj litri isporučenog mleka.
Potreban je i veći otkup mleka koji je kod nas oko polovine od ukupno proizvedenih količina, a u Evropi i do 93 procenta. Nekoliko mlekara odnedavno može da izvozi prerađevine, pa je zato dragocen svaki litar mleka u otkupu.
U domaćinstvu Zorana i Verka Tošakovića u Velikoj Ivanci, nadomak Mladenovca, četiri generacije ne prekidaju savremenu proizvodnju mleka više od pola veka. U štali je trideset i pet rasnih simentalki od kojih svaka godišnje da oko sedam hiljada litara mleka.
„Sada je proizvodnja od 400 do 500 litara mleka dnevno. Dobra je saradnja sa mlekarom „Granice“ u Mladenovcu. Redovno se isplaćuje mleko od 15 odsto dnevno“, kaže Verko Tošaković.
Domaćinstvo Tošakovića redovno obrađuje 50 hektara zemlje. Kako kažu, sve što proizvedu na njivama, potroše u staji.
Zoran Tošaković kaže da je posejao 20 hektara kukuruza, soje, suncokreta sve za krave, a da je prošle godine dao 145 hiljada litara mleka.
Prema podacima Privredne komore priblžno 280 hiljada domaćinstava proizvodi mleko i gaji oko 600 hiljada krava, što je dvadeset odsto manje nego 2005. godine.
Domaćinstvo Tošakovića namerava dnevno mlekari da isporučuje čak i hiljadu litara mleka, ali za duplu proizvodnju nemaju dovoljno para.
„Ministarstvo poljoprivrede najavljuje dobre mere i kredite. Nećemo ništa da pričamo dok ne vidimo šta će biti“, kaže Verko Tošaković.
Nadležno ministarstvo zajedno sa bankama priprema povoljne dinarske kratkoročne i dugoročne kredite za podsticanje proizvodnje mleka i mesa. Agroekonomisti procenjuju da su uz najavljene mere, potrebne i nove uštede.
Agroekonomista Miladin Ševarlić kaže da bi trebalo razmišljati i o nekom socijalno- restriktivnom modelu subvnecionisanja poljoprivrede u Srbiji.
„Jedna od mera za poboljšanje poljoprivrede mogla bi da bude smanjenje maksimalne površine za subvencije sa sto na pedeset hektara, jer je ta veličina poseda nekoliko puta veća od prosečne veličine farme u Evropi.
Prošle godine za subvencije po hektaru izdvojeno je skoro 11 milijardi dinara ili 60 odsto agrarnog budžeta.
