Balet „Bajadera“ na Velikoj sceni Narodnog pozorišta
Baletska predstava „Bajadera“ koreografa Marijusa Petipa i kompozitora Ludviga Minkusa, u koreografskoj postavci nekadašnje primabalerine Marijinskog teatra Gabrijele Komleve, premijerno će biti izvedena 19. maja na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Vršilac dužnosti direktora Baleta Narodnog pozorišta Miloš Dujaković, rekao je na konferenciji za novinare da u izvođenju predstave, pored solista Baleta, učestvuje i kompletni baletski ansambl i orkestar Nacionalnog teatra u Beogradu.
Prema njegovim rečima, balet „Bajadera“ je izuzetno igrački i tehnički zahtevna predstava, kao i da je ansambl Narodnog pozorišta vredno radio na pripremama.
U prvoj postavci baleta kao solisti će nastupiti baletski igrači Mila Dragičević, Jovica Begojev i Tamara Ivanović, dok će 24. maja predstavu izvesti solisti Ana Pavlović, Jovan Veselinović i Dalija Imanić.
„Predstava zahteva učešće svih igrača, a pošto je izuzetno zahtevna morali smo za svakog solistu da obezbedimo zamenu, kako bi balet Bajadera ostao dugo na repertoaru“, rekao je on.
Gabrijela Komleva je istakla da predstava zahteva potpuno davanje svakog igrača, i to ne samo solista već i celog ansambla, pa i statista.
„Tokom rada na predstavi videli smo koliko je teško pripremiti ovaj balet, kako bismo stvarili ciljeve koje smo na početku zacrtali. Predstava ne zahteva samo perfektnu tehniku, i dobru školu baleta, već i to da svaki igrač u svoje izvođenje unese dušu“, rekla je ona.
Koreograf, igrač i autor baleta „Bajadera“ Marijus Petipa (1818-1910) je ovu predstavu prvi put postavio 1877. godine u Velikom teatru Sankt Peterburga, kada su kao solisti nastupili Ekatarina Vazem i Lav Ivanov.
Balet „Bajadera“, koji je izvođen u svim većim baletskim kućama u svetu, prvi put će u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu biti izveden u svom inetegralnom obliku. Scena iz ovog baleta pod naslovom „Snovi“ u koreografiji Larise Satilov, izvedena je 1991. godine.
Predstava „Bajadera“ je priča o ženi – muzičarki, igračici i zavodnici u Indiji, u okviru daleke egzotične religije. Indija 19. veka je pružila podlogu nastanku romantičnog mita o lepim i slobodnim devojkama, koje za razliku od nedostupnih žena iz viših slojeva, svoju lepotu nisu uskraćivale muškarcima.
U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, na dan premijere u 19.00 časova, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin i ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković, svečano će otkriti spomen ploče ruskim umetnicima koji su dali znacčajan doprinos razvoju Nacionalnog teatra.
Iste večeri će u Foajeu druge galerije Narodnog pozorišta, biti otvorena izložba „Ruski umetnici u prvim decenijama Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu“.
