Otvoren „Salon smrti“ u podzemnim prostorijama Luvra

Po prvi put u Parizu smrt je glavna zvezda izložbe koja se održava u podzemnim prostorijama čuvenog muzeja Luvra pod nazivom „Salon smrti“ ili „Život u pogrebnoj industriji“.

Na „Salonu smrti“, sajmu koji se po prvi organizuje u Parizu i to u Karusel di Luvr (piramida), sve je dozvoljeno kao na primer ulaženje i izlaženje iz mrtvačkih sanduka napravljenih od najskupljeg drveta i unutra obloženim najfinijim satenom kako i dolikuje jednoj od svetskih prestonica mode.

„Dobro je govoriti o smrti u srcu Pariza jer smo mi pravo potrošačko društvo“, kaže Žan-Pol Soltani koji izrađuje nadgrobne spomenike „a ovde smo u blizini muzeja u kome su izložene grobnice faraona!“

Organizatori salona očekuju oko 25 hiljada posetilaca za koje su pripremljeni različiti programi – od obaveštenja o donaciji organa do tehnika balzamovanja, kao i iznenađujući broj eksponata – mrtvačkih sanduka i urni od svih mogućih materijala i oblika, od najjednostavnijih do onih najskupljih i najluksuzinijih.

Tu su solarni pogrebni spomenici, urne sa likom umrlog, ali i bombone od čokolade u obliku skeleta.

Posetioci mogu čak i da „isprobaju“ sanduke i da se malo odmore u njima, a oni koji ne žele da prilegnu i više vole da ostanu na dve noge napravljen je „Bar udovice“ koji sponzoriše čuveni proizvođač šampanjca „Veuve Cliquot“, ime koje dolazi od reči veuve – na francuskom udovica koji je osnovan još početkom 19. veka.

Prema rečima profesionalaca, prosečna sahrana u Francuskoj košta između 2.000 i 4.500 evra, a oko trećina umrlih se kremira, trend koji je u porastu tako da je i tržište urni, takođe, u porastu.

U modi su i posmrtne maske. Za one koji žele da poseduju fizički dokaz svog postajanja dizajner Antoan Fenoljio je napravio kalupe od smole (kolofonijuma) pa posetioci imaju priliku da ih probaju.

Fenoljio za svoj rad kaže da se radi o „umetničkom pristupu, tehničkom, ali istovremeno i egzistencijalističkom“.

Sandra Pija i njena kompanija „Extra-Celestial“ (Ekstra-Nebesko) prikazali su biorazgradive urne od pamuka i blokova soli.

Posetioci ovog „intrigantnog“ salona mogu posetiti i štandove raznih izdavača koji nude na CD-ovima izbor pogrebnih rekvijema ali i nereligiozne knjige kao na primer „Umeće umiranja“ od antičkog filozofa Seneke ili „Razmisljanja o giljotini“ čuvenog francuskog pisca Albera Kamija.

Na jednom od štandova, bivši novinar objašnjava kako njegova kompanija pomaže ljudima koji su doživeli kliničku smrt ili odvajanje duše od tela da se sretnu i da razgovaraju o tome šta su zaista iskusili.

Na ovom krajnje čudnom, ali originalnom salonu posvećenom svim uslugama ante mortem, mortem i post mortem, više od stotinu izlagača nude „drugačiji pogled na smrt“, a smrt se sagledava sa svih strana.

Organizatori salona, Džesi Vestenholc i Žan-Pjer Žue kažu da je njihov cilj „govoriti o smrti da bi se bolje živelo“.