Obišli smo NIS-ov Naučno-tehnološki centar: Saznali smo kako nastaje nafta
Ako zaustavite ljude na ulici i pitate ih kako se i odakle vadi nafta, većina će vam reći da postoji neko veliko jezero ispod zemlje iz kog se ona ispumpava. Naučnici NIS-ovog Naučno tehnološkog centra, smeštenog na obodima Novog Sada, tu su da nas nauče odakle stvarno dolazi crno zlato i da isprate svaki korak od traženja nafte, preko njenog ispitivanja, proizvodnje pa sve do slanja nafte u rafineriju.
„Da, mnogi misle da se nafta nalazi u nekim jezerima ispod površine zemlje, ali to nije istina, nafta se nalazi u rezervoar stenama, u njihovim porama. Postoje razne vrste stena u kojima se nafta može nalaziti“, priča nam Filip Ilić, senior produkt menadžer u NTC NIS, pokazujući nam uzorke stena dobijene bušenjem na različitim dubinama.
Saznajemo da nafta može biti različita – može biti tečna, jako viskozna što je čini teško pokretljivom pa čak i potpuno čvrsta na određenim temperaturama, u zavisnosti od tačke stinjavanja, od čega u velikoj meri zavisi sam način njene proizvodnje, pripreme i transporta. Sirova nafta se najpre priprema na naftnim poljima, a potom se šalje u rafineriju gde se zatim dobijaju finalni proizvodi.
„Recimo, pojedina nafta praktično je kao gel na normalnim temperaturama, potrebno joj je grejanje da bi mogla da se transportuje, što povećava troškove proizvodnje, pripreme i transporta. Imamo širok spektar različitih nafti u Srbiji, koje je nakon proizvodnje potrebno pripremiti do određenog kvaliteta, pre slanja u rafineriju gde se proizvode finalni proizvodi benzin, dizel i sve drugo. Sirova nafta je obično fluid, u njoj ima vode, sumpora i drugih primesa“, priča Ilić.
View this post on Instagram
Proizvodnja nafte
Sam proces istraživanja i proizvodnje nafte je jako složen.
„Imamo teren na kom želimo da ispitamo da li ima nafte. Taj teren se prvo snima, vrše se seizmička ispitivanja gde se interpretacijom dobijenih rezultata brzine prostiranja talasa kroz stene proverava da li postoje odgovarajuće strukture u velikim dubinama u kojima bi se nafta mogla nalaziti. Onda se ide u dalje istraživanja, odnosno bušenje kao jedna od najtačnijih i najzahtevnijih metoda istraživanja, zatim se vade jezgra sa za nas interesantnih dubina, na kojima se dalje vrše sva laboratorijska ispitivanja kako bi se odredile sve neophodne karakteristike rezervoar stene. Pomenuta ispitivanja se obavljaju u okviru naše Upstream laboratorije koje se bave ispitivanjem stena i fluida u procesu istraživanja i proizvodnje nafte, dok se Downstream laboratorije bave analizom finalnih proizvoda – koji idu ka krajnjim potrošačima „, objašnjava on.
U NTC-u je nedavno formiran biznis segment za nove tehnologije i ekspertizu – BSNT.
„U okviru segmenta, bavimo se analizom tekućih biznis izazova sa kojima se kompanija susreće, vršimo istraživanje najsavremenijih tehnologija ili razvijamo nove u saradnji sa inovacionim okruženjem i partnerima kao odgovor na pomenute izazove. Neki od projekata koje je potrebno pomenuti je EOR projekat za povećanje iskorišćenja preostale nafte u starim ležištima gde postoji jedan deo nafte koji ne možemo da proizvedemo konvencionalnim metodama, zatim CCUS projekat dekarbonizacije, a takođe se bavimo i razvojem digitalnih alata sopstvenim resursima u okviru digitalne laboratorije. Problem kod eksploatacije nafte je što se sve nalazi na jako velikoj dubini. Mi imamo neke indikatore, neke vrednosti, ali jedino što je opipljivo je zapravo ovo jezgro. Kod istražnih bušotina uzimamo više jezgara, na osnovu njih definišemo koje su tamo rezerve, koliko nafte ima, kako ćemo je proizvoditi“, pojašnjava Ilić.
Šta su jezgra?
Glavni specijalista za profilna ispitivanja u NTC NIS-Naftagas Vladica Milićević objašnjava nam da jezgro stiže sa različitih dubina uglavnom u dužini od devet metara.
„Mi ta jezgra fotografišemo, merimo prirodnu gamma radioaktivnost, radimo rutinska i specijalna ispitivanja. Neke od ispitivanja su analize fizičkih svojstava stena, analiza kapilariteta metodom centrifuge, RTG difraktometrija, geološko hemijske analize stena i filtracione analize“, kaže Milićević.
On ističe da su propusnost i poroznost neke od najvažnijih karakteristika koje se ispituju.
„Poroznost nam govori kolika je zapremina unutar stene u kojoj se može nalaziti nafta, dok nam propusnost govori koliko su te šupljine u stenama povezane i da li je moguće njeno kretanje. Neke stene mogu piti jako porozne, ali nepropusne. Da bismo imali jedno ležište nafte pored rezervoar stena koje smo pomenuli potrebno je i prisustvo nepropusnih stena (zamki) koje obezbeđuju da se nafta zadrži u rezervoar steni do konačne eksploatacije. Ta dva uslova se moraju ispuniti. To je ono što mi tražimo kad istražujemo“, zaključuje Milićević.
Naučno-tehnološki centar NIS-a u brojkama
Naučno-tehnološki centar (NTC) NIS-a, sa sedištem u Novom Sadu, zadužen je za naučnu podršku biznis procesima kompanije, pre svega u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i za sprovođenje inovacija u poslovanju, a sa samostalnim radom je počeo 2012. godine.
Danas NTC ima više od 400 zaposlenih, koji su i najznačajniji resurs kompanije. Među osnovnim delatnostima NTC-a su detaljna ispitivanja polja, interpretacija geoloških podataka, istraživanje bušotina, procena rezervi, laboratorijske analize uzoraka iz bušotina, uz korišćenje novih tehnologija. Ovi procesi ujedno su i prvi koraci ka istraživanju i proizvodnji nafte i gasa.
Stručnjaci NTC-a obrade nekoliko hiljada kilometara 2D i 3D seizmičkih podataka, urade više od 200.000 analiza naftnih derivata i više od 30.000 ispitivanja jezgara, stena, vode, nafte i gasa, isprojektuju više od 100 infrastrukturnih objekata i nekoliko desetina bušotina godišnje. Njihova uloga je naučna i tehnička podrška pri svim biznis procesima matične kompanije.
Za obradu geoloških podataka, izrade 3D modela, proračun rezervi nafte i gasa, projektovanje bušotina i infrastrukturnih objekata, laboratorijsku analizu stena, nafte, vode, gasa, derivata, koristi se savremena oprema, softveri, laserski skeneri, virtuelna realnost, nove metode i druga inovativna rešenja, koja čine NTC riznicom znanja i novih tehnologija.
Uzimajući u obzir da visoke tehnologije nisu održive bez ulaganja u edukaciju, NTC kontinuirano ulaže u razvoj zaposlenih, koji su učesnici, neretko i nosioci nagrada, na svetskim i domaćim naučnim konferencijama, kao i autori brojnih naučnih publikacija.
Stručnjaci NTC-a su redovni gostujući predavači na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, a i studenti drugih fakulteta dolaze u posetu kako bi se upoznali sa specifičnostima kompanije.
Tokom posete NIS-ovom NTC, pričali smo i sa jednim od retkih kristalografa u Srbiji.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović
Foto: Kompanija NIS
