Znate li šta je “Whole body MRI “?

Dr sci. med. Bojan Banko, specijalista radiologije, vođa tima dijagnostgičke ordinacije “City medik” i lekar Centra za radiologiju i magnetnu rezonancu Kliničkog centra Srbije.

Savremeno doba, razvoj novih tehnologija, pružili su nam udobniji život i mnoge mogućnosti ali je donelo sa sobom i nove nepoznanice a samim tim i strahove. Zdravlje i vreme su najvredniji resursi kojima ljudski rod raspolaže ali i jedno i drugo, uglavnom, troše besomučno bez mnogo razmišljanja. O vremenu ćemo neki drugi put, sada bi u fokus stavili zdravlje i jednu od najsavremenijih metoda za potvrdu ove činjenice a to je dijagnostika na Magnetnoj rezonanci. Da bi znali da smo zdravi preporučljivo je da to povremeno  proverimo.  Sistematski pregledi su, složiće se svi, potrebni bar jednom godišnje čak i kod one populacije koja nema zdravstvenih problema. Ali velika nepoznanica je šta nam nove tehnologije pružaju, zato smo na ovu temu pričali sa dr Bojanom Bankom, specijalistom radiologije koji je u Srbiji prvi uveo proceduru snimanja tetiva i zglobova sa kontrastom na MR, i jedan od retkih koji radi MR srca.

– Za početak nam recite šta je to “Whole body MRI”?

To je snimanje celog tela na magnetnoj rezonanci u cilju preventivnog skrining pregleda. Ova vrsta skrininga se dugo primenjivala, u kliničkom smislu, samo za “brzu” pretragu udaljenih metastaza. Poslednjih godina se koristi za “čekiranje” kompletnog organizma i dijagnostiku zdravstvenog stanja kod zdrave populacije koja hoće u kratkom vremenskom periodu da se prekontroliše od glave do pete. Whole body MRI kod nas rade privatne ordinacije a najveći broj korisnika su menadžeri i sportisti. Sve češće nam dolaze ljudi iz najrazličitijih branši, čak i strani turisti, koji žele da jednom godišnje prekontrolišu stanje svog tela.

– Uvreženo je mišljenje da se na snimanje magnetnom rezonancom ide samo u „ne daj bože slučajevima“, kada postoji sumnja na rak i najgore promene

To je jedna od zabluda nastala verovatno usled toga što će vas lekari uputiti na ovo snimanje samo kada sumnjaju na najteže promene. A magnetna rezonanca bi, zbog svoje visoke mekotkivne rezolucije koja na najsavršeniji način prikazuje tkiva i organe a samim tim i da li postoje promene u njima, kao i zbog toga što je neinvazivna i usled izostanka zračenja apsolutno neškodljiva (deca i trudnice se mogu snimati na MR), trebalo da bude prvi izbor od strane lekara.

Ukoliko postoji određena promena u telu zahvaljujući MR može da se utvrdi tačna lokalizacija, odnos sa okolnim strukturama, krvnim sudovima, kakvog je sastava, pa lekari i hirurzi mogu precizno da odrede adekvatan način lečenja.

Danas je MR metoda izbora za snimanje svih delova tela. Najveći procenat jeste snimanje glave, kičmenog stuba, zglobova i mekih tkiva, i od velikog je značaja u dijagnostici povreda kako kod profesionalnih sportista i rekreativaca, tako i kod degenerativnih i drugih promene na zglobovima koje su veoma česte.

– Mnogo je onih koji imaju strah od zatvorenog prostora, kako prevazilazite ovaj problem  prilikom snimanja na MR?

Nije uvek prijatno biti u aparatu za magnetnu rezonancu. Pregled najšešće traje od petnaest minuta do pola sata. Istina je da ljudi koji pate od klastrofobije najčešće ne mogu da izdrže pregled do kraja. U tim slučajevima oni se uvode u anlagosedaciju. To je blagi san i važno je reći da ih sve vreme prati anesteziolog. U zavisnosti od toga koji deo tela snimamo, postoji mogućnost da vam glava bude van aparata što je takođe način za prevazilaženje ovog problema

– Da li je najbitnije da aparat magnetne rezonance bude najnovije generacije?

Sa jedne strane uvek je lepo kada aparat poslednje generacije. Međutim, to nije presudno. I novi aparti posle nekoliko godina postanu polovni ali su itekako dobri i u upotrebi. Važno je da se redovno održavaju. Sa druge strane presudno je ko dijagnostikuje odnosno “čita” vaše nalaze. Na kraju dana ljudski faktor je najbitniji. Važno je da radiolog zna šta da gleda, kako da napiše izveštaj da bi kasnije lekar kod koga idete znao kako će vas lečiti. Standard je da aparat za MR ima jačinu magnetnog polja najmanje od 1.5 T (Tesla), a sve ispod toga danas je neprihvatljivo. Dakle, uvek tražite radiologa a ne mašinu

– Ljudi sa ugrađenim protezama, pejsmejkerom, pa čak i tetovažom ne smeju da se snimaju na MR?

Svi ljudi koji imaju ugrađene veštake proteze a misli se na proteze zglobova, trebali bi da imaju napismeno od kog je materajala ili da imaju karticu na kojoj pišu podaci o protezi. Poslednjih dvadesetak godina sve te proteze su od legura titanijuma i nisu kontraindikacija za snimanje magnetnom rezonancom. Pejsmejkeri najnovije generacije su takođe kompatiblni sa magnetnom rezonancom ali veliki broj ljudi još uvek ima pejsmejkere starijeg datuma koji su  apsolutna kontraindikacija u mnogim slučajevima.  Današnje biorazgradive boje koje se koriste prilikom tetoviranja nisu smetnja za snimanje. Treba reći da očni i ušni implanti takođe predstavljaju veliku kontraindikaciju za snimanje. 

– Šta vam je najveća satisfakcija koju osećate radeći baš ovaj posao?

Rana dijagnostika nam u mnogim slučajevima daje prostora da se izlečimo čak i od jako teških bolesti. Kroz čitanje MR snimka možemo otkriti određenu promenu u telu, njenu lokalizaciju, odnos sa okolnim strukturama, krvnim sudovima, kakvog je sastava. Na osnovu svega ovoga dajemo informaciju lekarima, hirurzima na koji način će lečiti pacijenta.  A najveća satisfakcija je kada čitajući materijal saopštim pacijentu da u telu više nema promena, ili onima koji su došli na preventivni pregled da su zdravi, i podelim sa njima osmehe, osećaj radosti i olakšanja.